Mislite da vi sebe vidite na isti način kako vas drugi vide? U zabludi ste!
Postoji nekoliko načina na koje sebe vidite drugačije u odnosu na to kako vas drugi vide, ali možda će vam to što ćete toga postati svesni, pomoći da bolje razumete sebe.
"Ljudi su skloni tome da vide sebe kroz neke subjektivne naočare", kaže klinički psiholog dr Karla Mari Menli. "Ta subjektivnost itekako utiče na vašu perspektivu".
Normalno je da ne vidimo sebe onako kako nas drugi vide.
"Kada se emocije utišaju, a razum se pojača, osoba može mnogo jasnije i tačnije da vidi sebe. Sa druge strane, veoma je teško biti objektivan prema sebi, bez obzira na to koliko se trudimo", kaže psiholog.
Pošto je nemoguće da izađete iz sopstvene glave i vidite sebe onako kako vas drugi vide, evo nekoliko načina na koje doživljavate sebe, prema mišljenju terapeuta.
Sindrom varalice
Ovaj sindrom podrazumeva da se plašite da će vas drugi "razotkriti" da u nečemu niste toliko dobri koliko se smatra.
"Mnogi uspešni ljudi su prilično dobri u skrivanju svog straha od neuspeha", kaže psiholog Dorijan Kraford. "Srž problema je u tome da uspešni ljudi nauče da prihvate da su dobri u onome što rade i da zaslužuju sve pohvale za svoj naporan rad".
Umanjujete svoje sposobnosti
Dok neki ljudi "naduvaju" svoje sposobnosti, mnogi sebe potcenjuju.
"Umesto da znaju svoje snage i veštine, oni ih uvek umanjuju i potcenjuju. Kao rezultat toga, manje cene sebe i imaju pogrešnu predstavu o svojim sposobnostima", kaže dr Menli.
Pravite poređenja koja nisu fer
Upoređivanje sa ljudima koje vidite na društvenim mrežama dovodi do potpuno pogrešne predstave o tome kako život treba da vam izgleda.
"Ljudi su ranije u užem krugu ljudi govorili o svom uspehu, ali društvene mreže sada dozvoljavaju da se 'savršen život' prikazuje masama ljudi. Rezultat toga je smanjeno samopoštovanje, povećana depresija, bespotrebno nezadovoljstvo izgledom, kućom, opcijama za odmor, dostignućima. Zbog svega toga sebe smatramo nedovoljnim na mnogim poljima", kaže dr Kraford.
Potvrđujete mišljenje o sebi kroz postupke
U ljudskoj je prirodi da interpretira informacije na ovaj način. "Na primer, ako sebe smatrate veoma ljubaznom osobom, bićete skloniji da svojim postupcima dokažete sebi da jeste takvi. To, nažalost, ne radi uvek u našu korist jer, ako ste anksiozni ili depresivni, i svoja dela ćete da interpretirate kroz tu prizmu, kako biste potvrdili ta negativna uverenja o sebi", kaže psiholog dr Kristal Li.
Projektujete
Psihološko projektovanje je mehanizam odbrane koji podrazumeva da svoje nepoželjne emocije i osećanja projektujete na nekog drugog.
"Recimo da ne volite majku svog supruga. Pošto podsvesno mislite da ne bi trebalo da imate to osećanje, verujete da u stvari ona ne voli vas", objašnjava dr Li.
Racionalizujete svoje ponašanje
Veoma je uobičajeno da ljudi pravdaju svoje ponašanje predstavljajući situaciju na način koji će ih prikazati u pozitivnom svetlu.
"Na primer, razočarani ste što niste dobili unapređenje na poslu. Da biste zaštitili sebe, racionalizujete situaciju i ubeđujete sebe da niste ni želeli to unapređenje jer je novi posao previše stresan i loše bi se odrazio na vaše slobodno vreme", ističe dr Li.
Poričete
"Verovatno ste to ranije primetili kod svojih prijatelja, porodice, kolega", kaže dr Li. "Čini vam se da zavaravaju sebe verujući u nešto što nije istina ili ubeđuju sebe da se nije desilo nešto što je sasvim očigledno. Nažalost, i mi to ponekad radimo. Možda potpuno poričemo da imamo neke osobine, ili poričemo način na koji su naša dela uticala na nekog drugog. Previše je bolno da vidimo jasno, pa se pretvaramo da to nešto ne postoji ili nije tu".
Nije uvek lako ni da vidimo gde, u kojim to situacijama ne posmatramo sebe objektivno, ali može da pomogne ako postanete svesni ovih stvari.