Ordinacija dr Gugla Sta nikako ne bi trebalo da uzimate na svoju ruku

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Stil

Ordinacija "dr Gugla": Šta nikako ne bi trebalo da uzimate “na svoju ruku”

Autori mondo.rs Novosti
Autori mondo.rs Novosti

Sve više ljudi traži medicinsku pomoć na raznim sajtovima, ne znajući kakve su moguće posledice. Saznajte kojim se sve opasnostima izlažete kada se lečite uz pomoć internet-pretraživača.

Izvor: Guliver/Getty Images/fizkes

Ima najviše pacijenata, jer je uvek dežuran i na svako pitanje ima odgovor. Kad zagusti, on najčešće pruža prvu pomoć. Dešava se da pogreši i dijagnozu i terapiju, ali mu i dalje pacijenti veruju i ponekad se slepo pridržavaju njegovih saveta. "Doktor Gugl" je za mnoge ljude prva, a neretko i jedina stanica u potrazi za ozdravljenjem.

Istraživanja pokazuju da je jedno od tri najčešćih pretraživanja na internetu vezano za zdravlje. Međutim, oni koji su zabrinuti i uplašenijih za svoje zdravlje od drugih, pa pomoć "dr Gugla" traže svaki čas, s vremenom mogu da obole od internet-hipohondrije, za koju su stručnjaci skovali ime - sajberhondrija. Lekari kažu da preterana zabrinutost za zdravlje i stalno pretraživanje informacija o simptomima bolesti i lekovima na internetu, zapravo, povećavaju anksioznost. A, najopasnije je što mnogi od njih po preporuci "dr Gugla" posežu za narodnim i pravim lekovima, a to može da ima i fatalne posledice, pišu Novosti.

"Lekove ne bi trebalo piti na svoju ruku čak ni kada se izdaju bez lekarskog recepta, jer svaki lek ima svoje dobro, ali i loše dejstvo", kaže profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Kliničkog centra u Kragujevcu. "Malo je poznata činjenica da medikamenti poput "brufena", "diklofenaka", "aspirina", "analgina" mogu da izazovu pogoršanje simptoma astme. Ova grupa lekova koji se uglavnom koriste za razne vrste bolova ne preporučuju se ni onima koji pate od narušene funkcije bubrega, a ni starijim ljudima, jer mogu da izazovu unutrašnje krvarenje.

Osim lekova protiv bolova, na svoju ruku masovno se piju i antibiotici. Iako oni zvanično ne mogu da se nabave bez lekarskog recepta, ipak, često preko veze nađu put do pacijenta.

"Kada se govori o zloupotrebi antimikrobnih medikamenata ljudi najčešće pomisle da će steći rezistenciju na njih, ali nevolja je što pojedini antibiotici mogu da dovedu i do pojave hronične aritmije", kaže profesor Janković. "Svaki lek je otrov, ako se ne koristi za pravo stanje i u tačnoj dozi. To ne znači da bi se trebalo lečiti raznim preparatima i dodacima, čajevima i travama. Narodni lekovi mogu da naštete i više od fabričkih, jer ne znamo uvek precizno šta sadrže, a to je nekada važno da bi se ugroženoj osobi spasao život usled trovanja."

Aplikacijom protiv dezinformacija

IZ "Gugla" najavljuju da će iskoristiti više od milijardu zdravstvenih pitanja koja korisnici pretražuju svakog dana kako bi obezbedili bolje informacije. Na ovaj poduhvat odlučili su se posle mnogobrojnih optužbi da je pretraživački gigant odigrao jednu od najvažnijih uloga u širenju dezinformacija, posebno kada su u pitanju medicinske teme, kao što je vakcinacija dece. Svakog minuta "Gugl" dobije 70.000 upita u vezi sa temama koje se tiču zdravlja. Ipak, velika svetska kompanija ne odriče se svog doktora. Iz "Gugla" najavljuju da su već ugradili veštačku inteligenciju za tradicionalne metode postavljanja dijagnoza. Navodno, imaju aplikaciju koja može da dijagnostikuje promene u radu bubrega, u proseku četiri sata brže od ljudskih doktora.

 Mnogi se odlučuju da sami sebi pronađu lek zbog velikih gužvi kod lekara. Najčešće su to mladi ljudi, koji nemaju dovoljno novca da idu kod privatnih lekara, a ni strpljenja za čekanje. Zato "guglaju" i na osnovu simptoma sami sebi postave dijagnozu i "prepišu" lek. S obzirom na to da se smatra da internet sadrži sve što je poznatno o nekoj određenoj temi, mnogi veruju da onda pruža i pravo objašnjenje zdravstvenih nedoumica. I tako počinje beskrajno i frustrirajuće traganje za konačnim odgovorima.

"Najčešće se na svoju ruku piju hormonski preparati i suplementi", kaže dr Mirsanda Stanić, profesorka humane genetike, ginekolog i endokrinolog. "Pacijenti nisu ni svesni koju štetu sebi mogu da nanesu ovim pomoćnim lekovitim sredstvima. Jer, hormonski preparati koji sadrže biljni estrogen, blokiraju u ljudskom organizmu lučenje ovog prirodnog hormona, a to nanosi još veću štetu u lečenju steriliteta."

Na svoju ruku pacijenti neretko piju i mnoge vitamine i minerale.

"Imala sam nedavno pacijentkinju koja je imala čak pedeset puta veće vrednosti vitamina B12 od preporučenih", kaže profesorka Stanić. "Ipak, najopasnije je uzimati u suplementima magnezijum, jer visoke vrednosti ovog minerala u organizmu mogu da budu fatalne. Zato, savetujem da pre svakog uzimanja bilo kojeg suplementa, lekar sprovede detaljno ispitivanje."

Sve je više ljudi koji koriste internet tražeći simptome i za najmanju promenu, kao što je, na primer, igranje oka. Različiti benigni uzroci poput stresa, iscrpljenosti, previše kofeina, nisu zabrinjavajući. Međutim, ako se pretraga ne zaustavi, ubrzo se dolazi do saznanja da bi igranje oka moglo da znači nešto mnogo ozbiljnije. Tada kod mnogih nastaje panika. Poslednjih godina najtraženiji pojmovi na internetu u vezi sa zdravljem su "simptomi", "krv", "rak", "štitasta žlezda", "bol u stomaku", "hormoni", "depresija", "temperatura", "glavobolja", "čajevi za"...

Lekari se žale da im je najveći problem da razuvere pacijente da nemaju ono što im je "dr Gugl" izbacio. U modi su isceliteljski izumi iz dalekih i egzotičnih zemalja, koji se reklamiraju kao da leče, a u stvari su obični dodaci ishrani.

"Pacijenti koji se dugo leče na svoju ruku rizikuju", kaže profesor dr Tamara Milovanović, hepatolog Kliničkog centra Srbije. "Na primer, često piju razne čajeve da saniraju dijareju, pa vremenom razviju zapaljensku bolest debelog creva. Ponekad jačaju imunitet raznim travkama, a u stvari imaju autoimunu bolest i već prenaglašenu reakciju imuniteta, što im samo komplikuje stanje i životno ih ugrožava."

Eksperti već neko vreme upozoravaju da je sve više roditelja koji "guglaju" simptome bolesti svoje dece, da bi posle toga vršili pritisak na lekare. Oni više veruju onome što su pročitali na internetu, a drže se krilatice - "ako nešto piše na internetu, mora da je tačno".

Možda će vas zanimati

Tagovi

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Dnevni horoskop

KUHINJA

loader