Čim temperature počnu da padaju, mnogi primjete da se u okruženju sve češće čuje kašalj, da kolege dolaze na posao prehlađene i da se virusi brzo šire kroz porodicu.
Izvor: AI info / Lepa&Srećna
Čim temperature počnu da padaju, mnogi primjete da se u okruženju sve češće čuje kašalj, da kolege dolaze na posao prehlađene i da se virusi brzo šire kroz porodicu.
Iako ne možemo u potpunosti da se zaštitimo od svih infekcija, postoje jednostavne navike koje mogu da smanje rizik da se razbolimo i pomognu organizmu da se lakše izbori sa bolešću.
Pritom, nije dovoljno osloniti se samo na vitamine ili neki napitak koji se reklamira kao sredstvo za jačanje imuniteta.
Mnogo je važnije da svakodnevno vodimo računa o snu, ishrani, higijeni i prostoru u kojem boravimo.
U galeriji pogledajte 7 najvažnijih koraka koji snižavaju rizik od prehlade i gripa!
Kako smanjiti rizik od razboljevanja u sezoni virusa i gripa: Ovih 7 navika vrijede zlata
1. Redovno perite ruke, naročito nakon boravka na javnim mestima - Ruke tokom dana dodiruju brojne površine na kojima mogu da se nađu mikroorganizmi, a zatim njima nesvesno dodirujemo oči, nos i usta. Tako pojedini uzročnici infekcija mogu da dospeju u organizam.
Zato je važno da ruke redovno peremo sapunom i vodom, najmanje 20 sekundi, posebno pre jela i pripreme hrane, nakon korišćenja toaleta i po povratku kući. Ako sapun i voda nisu dostupni, može da posluži sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola.
2. Provetravajte prostorije čak i kada je napolju hladno - Tokom jeseni i zime više vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, gde se respiratorni virusi mogu lakše širiti, naročito kada boravi mnogo ljudi i vazduh slabo cirkuliše.
Kratko, redovno provetravanje može da pomogne da se smanji koncentracija zaraznih čestica u vazduhu. Kada je moguće, korisno je otvoriti prozore nekoliko minuta i tokom radnog dana, posebno u prostorijama u kojima boravi više ljudi.
Ako se nalazite u velikoj gužvi ili u slabo provetrenom prostoru, dobro postavljena zaštitna maska može da pruži dodatnu zaštitu, naročito ako ste vi ili neko iz vašeg okruženja izloženi većem riziku od komplikacija.
3. Nemojte zanemarivati san - Nedostatak sna ne utiče samo na koncentraciju i raspoloženje već može da poremeti i normalno funkcionisanje imunog sistema.
Većini odraslih potrebno je između sedam i devet sati sna tokom noći. Pokušajte da odlazite u krevet i ustajete u približno isto vreme, a pred spavanje smanjite izloženost ekranima i aktivnostima koje vas razbuđuju.
Nijedna pojedinačna noć dobrog sna ne može da garantuje da se nećete razboleti, ali redovan i kvalitetan odmor važan je deo očuvanja opšteg zdravlja.
4. Jedite raznovrsno, umesto da se oslanjate na suplemente - Imunom sistemu potrebni su proteini, vitamini, minerali i druge hranljive materije kako bi normalno funkcionisao. Zato je važno da ishrana uključuje povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice i odgovarajuće izvore proteina.
Citrusi, paprika, brokoli, bobičasto voće, jaja, riba i mahunarke mogu da budu deo raznovrsnog jelovnika koji obezbeđuje važne nutrijente.
Ipak, uzimanje velikih količina vitamina ne znači da ćete biti otporniji na svaki virus. Suplementi mogu biti korisni kada postoji utvrđen nedostatak ili posebna potreba, ali je najbolje da se o njihovoj upotrebi posavetujete sa lekarom ili farmaceutom.
5. Budite fizički aktivni i pronađite način da se opustite - Redovno kretanje doprinosi opštem zdravlju i normalnom funkcionisanju imunog sistema. Ne morate svakodnevno da idete u teretanu niti da imate naporne treninge da biste imali koristi.
Brža šetnja, vožnja bicikla, lagane vežbe kod kuće ili druga aktivnost koja vam prija mogu biti dobar početak.
Važno je i da pronađete način da se izborite sa svakodnevnim stresom. Dugotrajan stres povezuje se sa promenama u imunskom odgovoru, pa mogu da pomognu redovne pauze, dovoljno odmora, boravak na otvorenom i vreme provedeno sa bliskim ljudima.
6. Ne zaboravite na preporučene vakcine - Higijena i zdrave životne navike važne su za smanjenje rizika od infekcija, ali ne pružaju zaštitu od svih uzročnika bolesti. Vakcinacija je posebno važna jer pomaže imunom sistemu da prepozna određene uzročnike i može da smanji rizik od teških oblika bolesti i komplikacija.
Tokom sezone gripa, vakcina protiv sezonskog gripa posebno se preporučuje osobama koje imaju povećan rizik od komplikacija, uključujući starije osobe, trudnice i ljude sa određenim hroničnim bolestima. Preporuke za druge vakcine zavise od uzrasta, zdravstvenog stanja i prethodne vakcinacije.
Ako niste sigurni koje su vakcine preporučene za vas, najbolje je da se posavetujete sa svojim lekarom.
7. Ako se razbolite, ostanite kod kuće i odmarajte se - Jedna od važnih mera zaštite jeste i odgovorno ponašanje kada se pojave simptomi. Ako imate temperaturu, kašalj ili druge znake respiratorne infekcije, izbegavajte bliske kontakte sa drugim ljudima i ostanite kod kuće kada god je to moguće.
Pokrijte usta i nos maramicom ili pregibom lakta prilikom kašljanja i kijanja, redovno perite ruke i provetravajte prostoriju. Tako smanjujete mogućnost da infekciju prenesete drugima.
Odmarajte se i unosite dovoljno tečnosti. Ako pripadate rizičnoj grupi ili sumnjate na grip ili kovid 19, javite se ljekaru na vrijeme, jer za neke infekcije postoje terapije koje su najkorisnije kada se započnu rano. Otežano disanje, znaci ozbiljne dehidratacije ili naglo pogoršanje stanja zahtijevaju hitnu medicinsku procjenu.
Može li se spriječiti svaka prehlada?
Ne postoji način da se u potpunosti izbjegnu sve infekcije, čak ni kada vodimo računa o zdravlju. Ipak, kombinacija dobrih higijenskih navika, provjetravanja, kvalitetnog sna, raznovrsne ishrane, fizičke aktivnosti i preporučene vakcinacije može da pomogne u smanjenju rizika.
