Milan Gromilić za MONDO: Survivor te ogoli!

U intervjuu za MONDO baletski igrač i učesnik Survivora Milan Gromilić otkriva kako ga je Kostarika "pročistila" zašto je to "iskustvo njegovog života".

O kostarikanskom preživljavanju - divljini, gladi, igrama i međuljudsim odnosima, Milan kaže da su neprocjenjivo životno iskustvo, da ga je podsjetilo i potvrdilo mu koliko su stvari koje ima u svom životu važne i dragocjene, da je stekao prijatelje za cijeli život sa kojima danas jedva čeka da se čuje i vidi, i da taj doživljaj ne bi mijenjao ni za šta na svijetu. Smatra još i da je Survivor prikazao samo njegovu "grubu spoljašnjost" ispod koje se krije nešto dijametralno suprotno od onoga kako su ga mnogi doživjeli. Sve što nam je Milan otkrio odnosi se, naravno, na period do momenta do kog smo svi mi gledali serijal, ali je nagovijestio da do kraja možemo još svašta da očekujemo od Survivora. Pa, hajde da mu vjerujemo...

Otkud Vi u Survivoru? Kako ste se odlučili da odete na pusto ostrvo sa gomilom nepoznatih ljudi?

Gledao sam prošli serijal koliko su mi obaveze dozvoljavala i pomislio – volio bih sebe da vidim ovdje. Volim tu vrstu igre, u duši sam avanturista, obožavam prirodu i znam da se u njoj snađem. Kada je uslijedio poziv od produkcije nisam razmišljao ni sekund, odmah sam rekao "da". Takve ponude se dobijaju jednom u životu, a kajanje ti slijedi kako god okreneš – pristao il' ne pristao. Uvijek će biti ono "zašto jesam" ili "zašto nisam"...

Koliko Vam je fizička spremnost značila na ostrvu?

Pa, u borbama mi je značila i pomogla mi je, ali jedini nedostatak tamo je što ne unosiš dovoljnu količinu hrane i samim tim ne možeš toliko ni da računaš na svoju fizičku snagu. Tamo je konstantna eksploatacija tijela, tako da i kondicija i snaga slabe vremenom. Ali ove godine, moram priznati, muški dio ekipe je bio poprilično fizički spreman i u kondiciji, uglavnom atletski tipovi. Svi su bili fantastično fizički spremni. Ja sam imao dodatni problem jer sam znao da ću tamo gubiti na kilaži, samim tim i gubiti mišićni tonus, a to nisam smio da dozvolim zbog svog posla, pa sam se namjerno ugojio 10 kilograma pred odlazak, koje sam tamo, naravno izgubio. Sada se polako vraćam u formu.

Da li ste gledali kolegu Milana Rusa koji je učestvovao u prethodnom serijalu i šta mislite kako se on snašao u Survivoru?

Naravno! Milanče je jedna divna osoba, vrhunski umjetnik i veliki borac, čovjek sa nevjerovatnom fizičkom spremnošću, i žao mi je što tamo nije imao plilike da se do kraja iskaže jer je brzo izašao. On je tamo bio - on, onakav kakav je inače, onakav kakvog ga znam – jednostavno Milan Rus. Bez maski, bez taktike, bez manipulacija...normanal, kulturan, vaspitan i nenametljiv momak i meni je bio sjajan.

Šta Vam je najviše nedostajalo iz civilizacije?

Ništa mi nije nedostajalo od materijalnih stvari, ni kafa, ni cigarete, ni telefon (malo sam zavistan od telefona)...Otišao sam tamo mentalno spreman da svega toga nema i nije ni moglo da mi nedostaje. Bio sam u glavi spreman na nedostatak te vrste civilizacijskih tekovina. Jedino na šta nisam mogao da utičem je nedostatak porodice. Znao sam da su oni dobro, znao sam da bi mi neko odmah javio da se nešto desilo, ali džaba, užasno su mi nedostajali i na to nisam imao nikakvog uticaja. Ali najbitnija stvar je to što kad god sam pomislio na njih mene ništa nije vuklo dole - već suprotno, davalo mi je snagu za dalje.

Kako Vam događaji sa ostrva djeluju sada kada ih gledate na TV-u, da li Vas je nešto iznedalilo, šokiralo, da li Vas je neko možda razočarao svojim postupcima?

Ona percepcija kojom vladaš u civilizaciji tamo uopšte ne postoji. Mi tamo nismo imali prilike da se međusobno viđamo, osim na borbama, kao što imate priliku da vidite i na televiziji, tako da ja zaista i nisam znao šta se dešava u drugom plemenu, kao ni na Ostrvu odbačenih. Sada prvi put čujem i vidim neke stvari, ali ne – ništa me nije niti iznenadilo, niti šokiralo. Survivor je igra i svako je tamo došao sa svojim doživljajem te igre i "modelom za opstanak". U toj igri sva su sredstva u borbi za opstanak dozvoljena i legitimna. Ja nikome ništa ne zamjeram.

Sa kim ste se najbolje slagali na ostrvu, a sa kim nikako niste mogli da nađete zajednički jezik?

Ja sam čovjek koji sa svakim može da nađe zajednički jezik, ma koliko se razlikovali ja ću naći nešto što nam je zajedničko i o čemu možemo da razgovaramo. Tako je bilo i tamo. Naravno, sa nekima se bolje uklopiš, sa nekima lošije, ali ja ne mogu ni za koga da kažem da sam imao loše iskustvo sa njim ili da se nismo podnosili. Sa svim ljudima tamo sam imao normalnu komunikaciju, a imamo je i sad. Nedostaju mi ti ljudi, sa njima sam proveo mnogo vremena, više nego sa nekim ljudima koje poznajem 10 godina. Tamo nema skrivanja iza garderobe, statusa...bilo čega, upoznaješ čovjeka onakvog kakav je - ogoljenog i bez maski.

Milan nam je otkrio da na televiziji ne možemo da osjetimo i vidimo ni deset posto od atmosfere i događaja koje su oni peživeli, jer to prosto nema kada da se prikaže, i da ko nije bio i to sve osjetio na svojoj koži, apsolutno ne može da zna šta je Survivor.

Da li je prosječan dan baletskog igrača teži u civilizaciji ili na pustom ostrvu?

Fizički je moj dan naporniji ovdje, moje radno vrijeme je dvokratno, probe dugotrajne i naporne, a nakon toga svega uveče imate i predstavu. To umije da bude iscrpljujuće, ali to je moj posao i ja ga istinski volim. Ali tamo je psihološki teže, pogotovo ako ste dokoni, dokon um je đavolja rabota, pa sam se ja trudio da stalno budem uposlen, da nešto radim i tako prekratim i ispunim vrijeme. Jedino što mi je smetalo je kad bilo ko nečiji rad i trud omalovažava, a to se dešavalo, već na samom početku.

Da li Vam smeta i kako komentarišete to što je Vaše pleme okarakterisano kao šovinističko, ono koje je žene držalo u potlačenom položaju?

Meni je žao što je Survivor nekako prikazao samo tu moju "grubu" spoljašnjost jer sam ja u suštini veoma emotivna osoba i oni koji me dobro znaju, i moja supruga Katarina na prvom mjestu, znaju da ja nisam ni Š od šoviniste. Ja sam tamo, kao i uvijek uostalom, samo bio iskren i ljudima govorio u oči ono što mislim. A sa druge strane trudio sam se da budem pragmatičan i da zajedno uspijemo u tome da stvari u plemenu funkcionišu. Da se razumijemo, tamo žene niko nije tjerao da rade, predlagano im je – da, ali nisu morale ako to nisu željele. Ja sam samo bio mišljenja da svi u plemenu treba da daju svoj doprinos kako bi nam bilo i bolje i lakše. Da sumiram, ko mene zna, zna ko sam - i meni je to dovoljno.

Djeluje da ste se sa Avom dobro slagali, ona je poslušala Vaše savjete što se tiče glume i joge. Kakvo je Vaše mišljenje o njoj?

Ava je divna djevojka, puna energije i života, iz nje to prosto zrači, a tamo je samo imala problem da kanališe svoju energiju i to se vidjelo u borbama. Ja sam joj dao par savjeta i drago mi je što joj je to pomoglo.



Da li su žene na ostrvu zaista bile toliko lijene kao što se prikazuje?

Nisu, ili bar nisu sve. Da se razumijemo, nije Survivor ni radna akcija, ni prinudni rad, i niko nikoga nije tjerao da radi. Ali ako si već tamo, pa trebalo bi nešto da uradiš, da doprineseš, ma koliko simbolično to bilo. I to sve, ne zbog drugih, nego prevashodno zbog sebe.

Šta za vas znači Survivor, šta Vam je donio, i da li bi, sa ove distance, ponovo prihvatili da učestvujete?

Da mi sad kažu spakuj se, ideš – ja bih se iz ovih stopa spremio i otišao bez ikakvog razmišljanja.

(Maša Čović - MONDO)