Skoro da je nemoguće pronaći njivu, baštu ili voćnjak u kojima nema bar neke korovske biljke.
Roboti polako zauzimaju prostore koji su nekada pripadali isključivo čovjeku – čiste, grade, liječe, zabavljaju, a svoje mjesto su pronašli i na njivi.
Mašine bi uskoro mogle da utiču i na smanjenje upotrebe pesticida, a posebno roboti kompanije Carbon Robotics.
Radi se o autonomnom robotu koji je otporan na vodu, što znači da može da radi i u lošim vremenskim uslovima.
Primarni cilj mu je da detektuje i ukloni korov, a bez upotrebe hemikalija.
Glavni neprijatelj korovskih biljaka tako više nisu otrovi, već laseri. To koristi i čovjeku, budući da su pesticidi jedan od glavnih problema u ishrani, ali i u očuvanju životne sredine.
Skoro da je nemoguće pronaći njivu, baštu ili voćnjak u kojima nema bar jedne korovske biljke. Ove samonikle biljke mogu da postanui prava napast, jer su često jako otporne, a mogu da budu i otrovne, ili opasne po krajnji prinos i zdravlje kulture koja se gaji. Osnovna preporuka je prevencija, a kada do zakorovljavanja dođe onda se uglavnom bira odgovarajući otrov.
Mali roboti bi mogli da ponude zdravije rješenje, a mašine iz Carbon Robotics imaju AI skener i više kamera koje su povezane na superkompjuter, zahvaljujući čemu robot može da razlikuje poželjne od nepoželjnih biljaka, i to u realnom vremenu. Na taj način se čuvaju usijevi, dok se korov uklanja.
Roboti mogu da rade bez pauze, tako da se korov plijevi na vrijeme. Odsustvo otrova bi značilo ogroman napredak u poljoprivredi, budući da pesticidi ostaju u zemlji dugo nakon upotrebe. Iz kompanije tvrde da samo jedan robot može da uništi oko 100 hiljada korovskih biljaka za sat vremena.
Jedini problem je to što roboti još uvijek koriste fosilna goriva, te to što su skupi.