Verovali ili ne - najpopularnija lozinka na svetu je "123456" koju koristi čak 23,2 miliona naloga. Reč "password" nalazi se na četvrtom mestu najčešće korišćenih lozinki. Evo nekoliko saveta kakvu lozinku da napravite.
Jedan od popularnijih videa na društvenim mrežama u poslednje vreme je onaj na kojem predsednik tzv. Kosova Hašim Tači ukucava svoju lozinku na kompjuteru kako bi pristupio operativnom sistemu.
1, 2, 3, 4, 5, 6... ukucava Tači, što je mnoge nasmejalo. Vrlo komplikovana šifra!
nadja stolica(13) hasim taci(50) 1:0 pic.twitter.com/Jp6R08NHOe
— STOLA (@zzvizna) April 23, 2019
Ali, nije jedini.
Prema podacima globalnog istraživanja Nacionalnog centra za kibernetičku sigurnost
Ujedinjenog Kraljevstva (NCSC), najučestaliji pasvord (lozinka) na svetu je kombinacija brojeva "123456",koju koristi čak 23,2 miliona naloga.
Ovaj podatak objavljen je uoči Svetskog dana pasvorda, koji je ustanovljen sa idejom da ukaže na važnost pasvorda kao prve linije odbrane u digitalnom svetu i da podigne svest o tome zašto najjednostavnije lozinke poput "111111" predstavljaju pretnju po sajber bezbednost.
Prema istom izvoru, na drugom mestu je lozinka "123456789" koju ima 7,7 miliona naloga, a slede je niz prvih slova u gorenjem redu tastature - "qwerty" i sama reč "password" koje upotrebljavaju više od 3 miliona naloga na svetu. Među TOP 10 pasvorda nalaze se i "abc123", "pasword1" i "111111".
Stručnjaci softverske agencije za digitalnu transformaciju poslovanja Namics navode da je edukacija o značaju pravilnog kreiranja pasvorda prvi korak u zaštiti od zloupotrebe i da je najslabija karika u bezbednosnom lancu gotovo uvek ljudska.
"Digitalizacija je dovela do toga da su se neki od naših svakodnevnih zadataka pretvorili u polu mehaničke radnje. Otključavamo telefon, koristimo imejl adresu, kupujemo putem Interneta i račune plaćamo elektronski i o tome ne razmišljamo previše. Svaka od ovih radnji najpre zahteva identifikaciju, upravo da ne bi došlo do neovlašćenog preuzimanja ličnih podataka. U početku, za pristup određenoj aplikaciji bilo je dovoljno samo ukucati pasvord, a kako su se razvijali mehanizmi za bezbednost na Internetu stepen zaštite je počeo da podrazumeva slanje poruke na mobilni telefon, potvrdu putem druge aplikacije i slično. Ipak, svi ostali koraci pri identifikaciji imaju manju težinu ukoliko korisnici nisu svesni koliko je važno kreirati takozvani jak pasvord", objašnjava Jan Keler iz beogradskog odseka digitalne agencije Namics.
Keler dodaje da problem nastaje kada lozinka nije jedinstvena i dovoljno jaka (pokazuje se kao
strong password prilikom kreiranja):
"Dešifrovanje pasvorda je lako ukoliko su reči koje se koriste generičke i lako pretpostavljene - poput ličnih imena, datuma rođenja, naziva omiljenih bendova ili brojeva u nizu, što ugrožava sajber zaštitu".
Iz Namics-a sugerišu da je jedan od najlakših načina za stvaranje jakog, a lako pamtljivog pasvorda: upotrebiti rečenicu, koja je čoveku značajna zbog nečega i kombinovati je sa simbolima i brojevima.
"Sa ovim na umu moguće je napraviti jak pasvord i dobru prvu liniju odbrane koja će pomoći sigurnost pojedinca na Internetu. Dodatno, nije preporučljivo koristi jedan pasvord za sve naloge. Korišćenjem različitih lozinki sprečava se da svi nalozi jedne osobe budu hakovani u isto vreme", kaže Keler.
Od svog nastanka, kada se koristila za vojne potrebe, do današnje obaveze svakog korisnika digitalnih uređaja (poput bankomata i pametnih mobilnih telefona), personalna šifra je najosnovniji oblik zaštite od mnogobrojnih malverzacija podacima.
Sa ciljem da se ukaže na važnost personalne šifre na Internetu, 2013. godine ustanovljen je Svetski dan pasvorda i od tada se obeležava svakog prvog četvrtka u maju.