Zlatan Ibrahimović je zbog Jovana Kirovskog otišao u Ameriku i tamo već na prvom meču postao legenda. Svi su mislili da je u SAD zbog para, ali to nema veze sa istinom.
Zlatan Ibrahimović je je u nekoliko zemalja ostavio veliki fudbalski trag, a jedna od njijh je i Amerika. U Sjedinjene Američke Države stigao je iz Mančester junajteda 2019. godine, a čovjek koji ga je ubijedio da potpiše za LA Galaksi je Jovan Kirovski.
Fudbaler makedonskog porijekla rođen u Kaliforniji bio je tehnički direktor LA Galaksija u vrijeme kada se Zlatan Ibrahimović oporavljao od povrede koja mu je upropastila drugu sezonu u Junajtedu i upravo je on ubijedio Zlatana da potpiše za Galaksi.
"Tokom odmora u Los Anđelesu upoznao sam Jovana Kirovskog, bivšeg fudbalera koji je postao tehnički direktor LA Galaksija. Kontaktirao sam s njim da bih Maksimilijanu Vinenstu organizovao treninge dok smo bili na odmoru. Zovem ga i pitam:'Mogu li da dođem kod vas?' Pričamo o tome: MLS ima svoje standarde, svoja ograničenja budžeta. Galaksi može da mi da mali angažman, ali to nije problem, ne idem tamo da bih zaradio novac. Nevolja je što ne mogu da potroše mnogo da me otkupe.
Idem kod Murinja i predstavljam mu cijelu situaciju. 'Žoze, moraš da mi pomogneš da me gratis puste iz Mančestera.' Murinjo odgovara kao pravi gospodin: 'Zbog svega onoga što si uradio za mene, pomoći ću ti.' Mirno podržava moj izbor i tako idemo u Ameriku", ispričao je u svojoj autobiografiji "Adrenalin" Zlatan Ibrahimović.
Povrijeđen i ošamućen izašao na teren i postao legenda
Kirovski je igrao za Mančester junajted, Borusiju Dortmund, Sporting, Kristal Palas i Birmingem, a onda je postao legenda Los Anđeles Galaksija. Godinama je bio reprezentativac Amerike, a onda je uspeo da dovede Zlatana u svoj klub.
"Rukovodioci Galaksija žele da odmah igram protiv Los Anđeles FC-a, nedavno napravljenog tima. Biće to prvi istorijski gradski derbi. Ubrzavaju sve praktične stvari da bi mi dozvolili da siđem na teren", piše Zlatan i ističe da je njegov tim gubio 3:0, a onda ga je trener uveo na teren.
Na 20 minuta do kraja. I tada je Zlatan postao legenda u Americi, trebalo mu je manje od pola sata.
"Odmah stižemo do 3:2. Mogu da se zabavim. Stiže mi lopta na četrdeset metara od gola. U groznom sam fizičkom stanju. Ne znam kako će koljeno reagovati. Sigurno ne bih uspio da stignem do gola trčeći. Zato puštam da lopta odskoči i odmah je šutiram, s pola terena. Lopta leti i prolazi pored golmana, koji se zatekao van gola 3:3!
Skidam dres i trčim po terenu raširenih ruku dok me neki lik s kamerom na ramenu prati, vukući za sobom kilometarski kabl koji liči na zmiju. Stadion je poludio, a lude još više kad glavom postignem gol za konačnih 4:3. Od 0:3 do 4:3, dva gola za 20 minuta na prvoj utakmici, bez treninga, sa vremenskom razlikom od 9 sati zbog koje mi se oči sklapaju,. Toliko sam umoran da na konferenciji za štampu samo kažem: "Htjeli ste Zlatana, doveo sam vam Zlatana. Ćao!", piše on u svojoj autobiografiji.