"Želim da budem zaboravnija/zaboravniji", rekao je niko nikad, ali nauka pokazuje da zaboravnost nije loša kao što mislimo.
Naučnici kažu da mozak funkcioniše tako što "briše" neke informacije, kako bismo bili pametniji. Drugim rečima, cilj pamćenja je da nam pomogne da lakše i bolje donosimo odluke tako što zadržava samo važne informacije koje su nam potrebne.
Osim toga, stručnjaci tvrde da je za mozak jednako važno zaboravljanje kao i pamćenje.
Evo kako to objašnjavaju.
Zaboravljanje određenih stvari pomaže nam da se prilagodimo novim situacijama tako što "briše" zastarele i potencijalno pogrešne informacije. Takođe, zaboravljanje pomaže da donosimo odluke tako što dozvoljava da generalizujemo neke ranije situacije i pretvorimo ih u nove situaciju.
Objašnjeno na banalnom primeru, to znači da ne sećamo se svakog detalja kada nas je na moru pecnula meduza, ali mozak pamti informaciju da nije dobra ideja da ostanemo u vodi nakon što ugledamo meduzu pored nas.
"Pamćenje ima biološku svrhu. Nije svaki detalj bitan, ali pamtimo podatke o lokaciji svog krova nad glavom, gde nam je hrana, a gde je potencijalno opasna teritorija", kaže profesor Amit Sašdev.
Osim toga, mozak ima ograničen prostor za skladištenje podataka, objašnjava neurolog Santoš Kesari.
"Zaboravljate stvari koje nisu relevantne za vašu budućnost, kako biste imali mesta za buduće informacije", dodaje.
Iako zaboravnost nije sasvim loša, postoji razlika između "normalne" zaboravnosti i znakova koji ukazuju da razvijate bolesti poput demencije ili Alchajmerove bolesti.
Stučnjaci naglašavaju da je zaboravnost normalna sve dok ne utiče na obavljanje svakodnevnih obaveza.