Poznate ličnosti često nadrljaju zbog eksplicitnih fotki, a kada i zašto ih ljudi prave i šalju? Otkrivamo vam šta kažu stručnjaci i pitamo vas - šaljete li ih vi?
Proteklih godina, sve je popularniji takozvani "seksting", odnosno slanje eksplicitnih poruka, fotografija ili snimaka putem mobilnog telefona ili drugog uređaja. Reč je nastala kao složenica reči "seks" i "teksting", odnosno dopisivanje, a značenje vam je jasno – dopisivanje sa ciljem izazivanja uzbuđenja.
Razvoj mobilnih telefona sa kamerama doprineo je tome da se ova praksa raširi po svetu kao munja, a nije potrajalo dugo pre nego što su isplivale i "mračne" strane slanja golišavih slika.
Ako vi i partner volite povremeno da se počastite provokativnim fotkama, to je vaše pravo i samo vi uživajte, ali evo na šta bi trebalo da pripazite.
Ko i zašto šalje golišave fotke
Psiholozi objašnjavaju da postoje dve varijante u kojima će se ljudi dopisivati na ovaj način. Prva je u fazi "muvanja", kada želite drugu stranu da zainteresujete i "zagolicate" na bilo koji način, pa kad se već dopisujete, zašto to ne začiniti i nekom fotkom koja nagoveštava šta ih čeka kada se budete videli sledeći put.
U drugoj, eksplicitne fotke i snimke šalju parovi koji su već u vezi, i to najčešće dugoj, pokazivala su istraživanja. Ponekad je to rezultat nedostajanja, ili opet "golicanja" mašte do sledećeg viđenja, ali je ponekad izazvano i anksioznošću vezanom za taj odnos.
Psiholozi navode da se parovi osećaju nesigurno, ili žele da odobrovolje partnera, bilo da misle da im više nisu privlačni, ili time žele da mu se dodvore, recimo nakon neke svađe. Razlozi su jasni – želite partneru da stavite do znanja da jedva čekate sledeći susret, da vas privlači, i da će sve prštati od varnica kada se budete videli. Još jedan važan razlog zašto se parovi odlučuju baš na ovakvu komunikaciju vezan je i za naš život na Internetu, odnosno zavisnost od smartfona. Kada šaljete golišavu fotografiju, to najčešće nije prva koju ste napravili, napravili ste ih više i onda birali najlepšu, baš kao i kada pravite fotografiju za Instagram ili Facebook. Jer vi birate kako izgledate na fotografiji koju sami pravite, i na taj način smatrate da šaljete najbolju sliku sebe, doslovno.
Anketa
Da li šaljete golišave fotografije?
-
Da, stalno!
20% (12)
-
Jesam nekoliko puta, ali ne često
30% (18)
-
Ne, ni slučajno!
50% (30)
Kome pripada fotka?
Jednom kada napravite provokativnu fotku i pošaljete je putem Interneta, ona na neki način prestaje da bude vaša. Bilo ko, ko joj se "obradovao" u Inboxu, dalje sa njom može da radi šta god hoće. Da je sačuva, odštampa, umnoži i dalje distribuira, odnosno postavi na svetsku mrežu gde može da je vidi ceo svet. I kao i svaki drugi sadržaj postavljen na Internet, i vaša fotka verovatno nikada sa njega neće biti trajno obrisana – ostaje tu zauvek.
To je doprinelo nastanku takozvane "osvetničke pornografije", u kojoj ljutiti bivši partneri na Internet postavljaju provokativne fotke ili snimke dobijene od svojih bivših dok su u vezi još "cvetale ruže".
Korak dalje stižemo i do problema sa eksplicitnim sadržajem maloletnika, jer je "seksting" izuzetno rasprostranjen najviše među generacijom "odraslom" na dopisivanju – tinejdžerima i mladima.
Sve je više slučajeva u kojima su devojčice školskog ili srednjoškolskog uzrasta ucenjivane fotografijama na kojima su delom obnažene, jer su ih naivno slale nekome ko ih je tražio. Veliki deo odgovornosti ovde je na roditeljima, koji moraju da objasne deci šta se događa sa sadržajima postavljenim na Internet. Nedavno smo bili svedoci i užasnih slučajeva u kojima su te devojčice bile izložene seksualnom zlostavljanju, u strahu da će počinioci objaviti te slike i obrukati ih u javnosti.
Neke zemlje stoga su već uvele, ili rade na tome da uvedu zakone koji bi regulisali neovlašćenu distribuciju provokativnog sadržaja. Ovi zakoni zasnivaju se na kršenju poverenja, i kažnjavaju onoga ko je bez znanja i dozvole druge strane dalje slao taj sadržaj.
Bezbednost
Ko može sa sigurnošću da tvrdi da su mu fotografije ili snimci u potpunosti zaštićeni? Zapravo, niko. Kada uzmete mobilni telefon, popalite omiljene aplikacije i na svaki njegov zahtev da pristupi podacima kliknete "OK", izlažete se brojnim rizicima. Ukoliko u njemu nemate ništa čega biste se stideli, ili ne biste želeli da javnost vidi, nemate previše razloga za brigu, ali… Šta se desi kada ne pričamo o fotografijama na kojima ste golišavi? Šta se desi ako pričamo o fotografijama naše dece?
Jedna studija, sprovedena 2012, pokazala je da 88 odsto provokativnih snimaka koje su ljudi napravili sami (svojevoljno i lično) biva ukradeno i postavljeno na drugu lokaciju na Internetu. Ne pričamo tu samo o baš, baš provokativnim fotkama namenjenim partnerima, već i o, primera radi, fotkama u kupaćem ili slično.
I kada te fotografije "odu" preko Interneta, ko zna gde ćete ih sledeći put ugledati. Možda nigde, možda na društvenim mrežama, na naslovnim stranama ako ste poznata ličnost, možda čak i na sajtovima za zabavu starijih od 18 godina. Vaša fotka nedvosmisleno i dalje pripada vama u smislu autorskih prava, i možete da tužite osobu ili sajt koji su je objavili kao njen autor, ali ne možete da zaustavite njenu distribuciju. Imate i opciju tužbe zbog vređanja ugleda i časti ili nanetog duševnog bola, narušavanja privatnosti, ali to su sve koraci koji se događaju nakon što je neko fotku već objavio i šteta je, po mišljenju mnogih, već načinjena.
Hakovani poznati
U inostranstvu, najpoznatiji slučaj masovnog hakovanja poznatih iskoristio je 2014. "rupe" u Apple iCloud servisu. Tako su na Internetu završile privatne (i provokativne) fotke zvezda kao što su Emili Ratajkovski, Dženifer Lorens, Ema Votson, Kejt Apton, Amber Herd, Olivija Vajld i druge poznate lepotice. Osuđeno je petoro okrivljenih, i dobili su najviše tri godine zatvora.
Drugi najpoznatiji slučaj je hakovanje iz 2011, kada su gole Skarlet Johanson, Blejk Lajvli i Džesika Alba završile na Internetu. Haker Kristofer Čejni dobio je zbog toga deset godina zatvora.
Kod nas, brojne pevačice i starlete završile su gole na Internetu. Trenutno mediji bruje o fotografijama Jelene Karleuše, za koje pevačica kaže da su ukradene iz njenog telefona. Za neke od slika, međutim, kaže da su montaža, odnosno da je njena glava montirana na telo nepoznate žene. Aferu sa fotografijama imala je prošle godine i njena suparnica Ceca Ražnatović, koja je podnela krivičnu prijavu protiv NN lica koje je distribuiralo njenu lažnu golu fotografiju.
Hakovani su i Milica Todorović, Lepa Brena, Branislav Lečić...
Možda najpoznatiji slučaj kada su nečiji privatni snimci završili u javnosti dogodio se pre ere smartfona. Severina Vučković snimala se tokom odnosa sa tadašnjim partnerom, taj snimak je ukraden i završio je na Internetu. Sve se to dogodilo još pre 15 godina, a pevačica i dalje povremeno pomene da zbog toga sedam meseci nije imala snage da izađe iz kuće.
Kada samo jedna osoba učestvuje
Još jedna od uvrnutih manifestacija "sekstinga" je i forma seksualnog uznemiravanja. Otvorite svoj Inbox na nekoj od društvenih mreža, kad tamo – krupni plan polnog organa osobe koju možda čak ni ne poznajete. Ovome uglavnom pribegavaju egzibicionisti, čijem je procvatu dodatno doprineo razvoj društvenih mreža. Niste pitali, niste tražili, a svakako vam je stigla nečija golišava fotografija. I ne, nije mnogo drugačije nego da ste na ulici videli manijaka koji otkopčava kaput, a ispod ne nosi ništa.
Opet, neke zemlje imaju zakone koji se bave saglasnošću za primanje provokativnog sadržaja, ali i ta priča je još uvek u povoju.