Dronovi postaju nezaobilazni deo novinarstva i njegova budućnost, smatraju medijski stručnjaci.
Neki od najvažnijih događaja u svetu snimljeni su ili potkrijepljeni pomoću snimaka sa dronova. Francusko zakonodavstvo nalaže da se od policijske uprave zatraži odobrenje za svako korištenje drona.
Tako su snimljene barikade na Majdanu u Kijevu, zatim skijaški spust na svim većim takmičenjima, a "Rusija danas" je bespilotnom letelicom snimila proteste protiv rasizma u Fergusonu u SAD...
Televizijski kanali, među kojima su i Bi-Bi-Si i francuski "TF1", nabavili su dronove i uvežbali snimatelje da ih koriste.
Dronovima su snimana dešavanja u afričkoj državi Togo, šume u Brazilu, oluje, poplave, mećave, saobraćajne gužve, ekstremni sportovi...
Prednost dronova je jednostavna upotreba i pristupačna cena. Osnovni modeli bez kamere dostupni su za nekoliko stotina evra.
Snimanje dronom košta do 3.000 dolara, dok za korištenje helikoptera treba izdvojiti do 20.000.
Dron ne može zameniti helikopter, ali može nadletati nepristupačne zone ili proći tik iznad fasade i krovova.
Upotreba dronova zakonski je već regulisana.
U Francuskoj i Španiji zabranjeno je nadletanje naseljenih zona i "osetljivih mesta".
Dronovi ilegalno mesecima nadleću osetljive delove Pariza, a vlasti nastoje da otkriju kome pripadaju.
U švajcarskom Davosu, početkom februara, privedena su tri britanska novinara, jer su u zabranjenoj zoni snimali Evropski ekonomski forum.
Vojska SAD koristila je bespilotne letelice u Afganistanu, ali okleva da odobri njihovu upotrebu u domovini.
Američka savezna država Kalifornija zabranila je "paparacima" da koriste dronove za snimanje poznatih ličnosti.