Island je saopštio da odustaje od kandidature za članstvo u EU, na šta je Brisel odgovorio da će nastaviti da gradi partnerske odnose sa ostrvskom državom, kojoj vrata Unije ostaju otvorena.
Vlada je i u januaru ove godine pokušala da povuče kandidaturu za EU, ali je tada bila primorana da odustane usled masovnih protesta zbog toga što je odluka donesena bez referenduma, koji je obećala, a koji ni do danas nije održan.
Istovremeno, čelnik socijaldemokratske opozicije Arni Pal Arnason izrazio je juče zaljenje zbog toga sto je vlada donela odluku podršku većine u parlamentu.
Island je zvaničnim pismom obavestio EU o svojoj odluci, na šta je iz Brisela odgovoreno da EU poštuje odluku islandske vlade i da "vrata EU ostaju otvorena".
Odgovarajući na pitanje novinara da li Brisel smatra pismo suspenzijom pregovora ili poništenjem kandidature za članstvo, Maja Kocijančič, predstavnica za štampu komesara za susedsku politiku i pregovore Johanesa Hana, odgovorila je: "Vlada Islanda nije formalno povukla zahtev, oni su suspendovali pregovore na period od dve godine."
"Ako odluče da to formalno učine, to treba da dostave Savetu", koji će o tome doneti odluku, rekla je ona.
Kocijančič je dodala i da odustajanje Islanda od ulaska u EU neće uticati na proceš proširenja, koji se, kako je rekla, pokazao kao jedna od najuspešnijih politika Unije.
Island, država sa 325.000 stavnovnika, od 1994. godine je član Evropskog ekonomskog prostora, što mu omogućava da bude deo zajedničkog ekonomskog tržišta iako nije deo EU, kao i da učestvuje, mada bez prava glasa, u nekim agencijama i programima EU, pre svega u oblasti obrazovanja, istraživanja i zaštite prirodne sredine.
Ostrvska država zaključila je sa EU još 1972. godine i Sporazum o slobodnoj trgovini. Ti ugovori pogoduju izvozu i turizmu, ali se ne odnose na oblasti poljoprivrede i ribarstva, koje su regulisane odvojenim bilateralnim sporazumima.
Island je, takođe, potpisnik Šengenskog ugovora, što znači da građani Islanda uživaju slobodu kretanja širom šengenske zone.