Prema zvaničnim statistikama fondova u RS, minimalnu platu, koja od ove godine iznosi 410 KM, prima oko 29.000 radnika ili oko 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
Među njima je oko 5.000 zaposlenih u javnom sektoru, 12.000 u samostalnim radnjama, te isto toliko u akcionarskim i društvima sa ograničenom odgovornošću. Takođe, u ovu brojku ulazi i između 200 i 500 političara, koji „minimalac“ dobijaju kao naknade za članstvo u raznim upravnim i nadzornim odborima.
Minimalna plata za 2018. godinu od 410 KM dogovorena je prije dvadesetak dana i u odnosu na 2017. godinu povećana je za 15 KM.
U Uniji udruženja poslodavaca RS (UUPRS) ističu da su njihovi članovi oko 450 kompanija koje ostvaruju godišnji promet od oko 3,5 milijarde KM, te podvlače da preko 90 odsto njih, ne isplaćuje radnicima najnižu platu.
Predstavnici UUPRS naglašavaju da je najniža plata socijalna kategorija, a da je stvarna anomalija u našem društvu isplata plata u gotovini.
Saša Aćić iz Unije udruženja poslodavaca RS ocjenjuje da radnici i poslodavci u RS najviše pune budžet, te da je logično i da se najviše pitaju o njemu, ali i ekonomskoj politici, obrazovnoj politici i drugom.
Govoreći o institucionalnoj poziciji Unije udruženja poslodavaca RS, naglasio je da oni imaju samo jednog predstavnika u Upravnom odboru Fondu PIO RS, dok u UO Fonda zdravstvenog osiguranja RS uopšte nemaju predstavnika.
"Zbog toga u narednom periodu namjeravamo insistirati da u upravne strukture ulaze oni koji obezbjeđuju funkcionisanje tog sistema. Država će sigurno braniti svoje pozicije, iako će to biti teško s obzirom na narasle obaveze. Nama je fokus na produktivnosti za razliku od drugih kolega poslodavaca, kao što su Vlada i druge institucije", kazao je Aćić.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjoj Luci Stevo Pucar kaže da je bh. privreda mala, te da na hiljadu stanovnika ima osam aktivnih preduzeća, dok je taj broj, na primjer u Hrvatskoj, 22 preduzeća.