Pa, to i liči na Džonija Štulića!
Prepuna sala knjižare "Delfi" u Studentskom kulturnom centru govorila je da se u Beogradu večeras nešto važno i značajno dešava.I događalo se!
Poznati rok kritičar i novinar Ivan Ivačković predstavio je svoju knjigu "Između krajnosti" koja je, kako sam kaže, vodič kroz stvaralaštvo Branimira Džonija Štulića i albume grupe Azra, po mnogima, jednog od najznačajnijih rok bendova svih vremena u bivšoj Jugoslaviji. Knjiga koja je iznervirala Džonija Štulića i koji je to spočitao autoru i sa njim razmenio nekoliko virtelnih boks udaraca, iako je nije ni pročitao! Tako "štulićevski"!
Ivačković je tako dospeo u nezahvalnu poziciju - da se na društvenim mrežama raspravlja sa Džonijem Štulićem, čovek kojeg je u ovoj knjizi uporedio čak sa takvim velikanom kakav je Danilo Kiš(!), dajući mu, verovatno, najveći kompliment koji je mogao da mu da. A ujedno je Ivačković čovek koji je, svojevremeno, debi album Azre svrstao u vrh najboljih albuma YU rok scene svih vremena i koji je, zapravo, jedan od mnogobrojnih ljubitelja pesništva Džonija Štulića.
Ali, eto, to je Branimir Džoni Štulić, nesumnjivo veliki pesnik, predvodnik, glasnogovornik svoje generacije koja je u vreme Titove Jugoslavije (Josip Broz Tito - neprikosnoveni vladar posle Drugog svetskog rata, za kojim su plakali milioni), poput mnogih iz takozvanog "novog talasa" želeo promene i to je artikulisao u svojim fenomenalnim pesmama. Ali, isti taj Džoni Štulić se, nakon odlaska u Holandiju sredinom 80-ih godina prošlog veka, negde... izgubio, istrošio.
"Imao sam nekoliko ciljeva kada sam pisao ovu knjigu. Najpre, da svoju generaciju podsetim na neko vreme sada daleko iza nas, koje je prohujalo, ali koje je bilo značajno. Mi smo sazrevali kao generacija uz Azru, ona je obojila život moje generacije, ali i mi smo učinili Azru velikom i uticajnom grupom, jer šta je grupa bez publike? Nijedan general nije postao veliki ako iza njega nije išla vojska", rekao je Ivačković i nastavio: "Istovremeno, napisao sam knjigu i da mlađoj generaciji ponudim putokaz ka drugačijem vremenu i muzici koja se bitno razlikuje od one koja danas vlada top listama".
Jedan od ključnih motiva za ovakav književni izazov, Ivačković je video u ovome - da razbije silne mitove i izmišljotine oko Džonija Štulića, pogotovo nakon njegovog holandskog egzila.
"Želeo sam da ga predstavim kao živo biće od krvi i mesa, a ne neko božansko stvorenje, kakvim ga, pogotovo njegovi zagriženi obožavaoci, doživljavaju", dodaje autor.
I Ivan Ivačković, ali i učesnici promocije, profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Pavlović i novinar Vladimir Stakić, saglasni su da je reč o najvećem i najznačajnijem imenu jugoslovenskog roka.
"Fenomen Džoni Štulić", rekao je Dušan Pavlović i nastavio: "Štulić je isplivao u prvi plan krajem 70-ih i početkom 80-ih godina sa pojavom tog novog talasa i to je, zapravo, bila prva generacija muzičara koja je htela da se nešto promeni u Jugoslaviji i ondašnjem sistemu. A Džoni je bio taj koji je najpreciznije od svih umeo da preepozna problem i da to, kroz stihove, pretoči u zahteve mladih ljudi".
"On je to radio energičnije i upornije od drugih, istrajnije. Ta njegova energija se videla i ČULA u glasu. Kada je pevao to je bio gotovo poklič. Upravo to ga je postavilo za revolucionara, za predvodnika generacije. Ima ljudi, podsetiću na Kurta Kobejna (Nirvana), koji, jednostavno, ne umeju da se nose sa tom naglom popularnošću, koji to ne mogu da podnesu i reaguju različito", istakao je Pavlović.
Međutim, taj Džoni Štulić, buntovan, energičan, željan promena jednostavno je "nestao" u fazi nakon odlaska u Holandiju. Zašto?
"Mislim da Džoni nije mogao da se snađe u trenutku kada su sve te grupe, koje su činile 'novi talas' jugoslovenske rok muzike postale mejnstrim, kada su ih svi slušali. On se sa tim nije mirio, nije to mogao da prihvati, da se sa tim izbori", smatra profesor na Fakultetu političkih nauka.
Nadovezao se Ivačković: "Na njegova leđa bio je stavljen veliki teret koji on nije mogao da nosi. On je sebe precenio, a i mi, koji smo voleli Azru i njegove pesme, za to smo odgovorni, jer smo mu taj teret stavili na leđa, tako da je odgovornost 50%-50%".
Novinar Vladimir Stakić, za koga kažu da je napravio "poslednji suvisli intervju" sa Džonijem Štulićem počekom 90-ih godina, otkrio je da frontmen Azre imao paranoične crte u svom karakteru i da je verovao da neko želi da mu naudi, da ga smatraju "neprijateljem države" (što je bilo daleko od istine, jer ga niko nikada nije proganjao, pa ni zbog stiha: "Koga si, zapravo, voljela, čoveka sa nemogućom dikcijom").
Stakić je podelio utiske sa tog čuvenog intervjua. "Štulić nije hteo da priča o albumima nakon odlaska u Holandiju, valjda je i on znao da je izneverio nas koji smo voleli Azru, već je hteo da govori o politici, svojoj viziji i ideji da osnuje stranku koju je hteo da nazove Balkanska partija rada golih kura**".
Nesumnjivo je, a to je, možda i jedna od najjačih rečenica u knjizi jeste da je "cena Štulićevog rastanka sa Jugoslavijom bila obostrano visoka". Jer, Jugoslavija je nestala, a i izgubila je jednog od svonih najvećih pesnika.
"Ondašnja Jugoslavija, baš kao i države koje su iz nje nastale, lako se odricala svojih najboljih ljudi. Tako je bilo sa velikim Danilom Kišom, tako je bilo i sa Džonijem Štulićem. Kiš je odavde otišao kao pobednik, ali njegovo veliko i plemenito srce, nije moglo da podnese sav taj čemer i crnilo kojim su ga ispratili. A Štuliću su veliku nepravdu naneli mnogi ovdašnji kritičari, koji su za njega govorili da nije bio nikakav pevač i gitarista. Po meni, muzičar treba da bude jak na planu ideja, poruke, emocije, a Štulić je na perfektan način ilustrovao ideju i poruku koji je želeo da prenese. Zato je za mene i savršen pevač i savršen gitarista", rekao je Ivan Ivačković, autor knjige "Između krajnosti".