Sve je u subotu, od svitanja do popodnevnih sati, ličilo Velimiru Radakoviću (29) iz Kragujevca, dok je čamcem krstario Gružanskim jezerom i zabacivao varalicu, da će se kući vratiti bez ulova, ali ostao je uporan.
Meso soma teškog 82 kilograma i dugog 210 centimetara istog dana podijelio je sa prijateljima, ali ostala je priča kako je jezersku neman, koja mu umalo nije prevrnula čamac, izvlačio puna dva i po sata i zaradio upalu mišića.
"Adrenalin me je toliko cepao da bukvalno nisam znao gde se nalazim, a ruke me bolele, a bole me i danas, kao da sam ceo dan iznosio stenje", priča Radaković.
Sa drugom Slobodanom Jokićevićem u subotu je malim, laganim, poliesterskim čamcem obilazio potez od ostrva na Gružanskom jezeru do mjesta Dragušica. Nikakve naznake da će se štap zatresti nije bilo. A onda oko 13 časova grdosija se polakomila na varalicu koju mu je upravo Slobodan poklonio, istu onu na koju je na prethodnom izlasku na vodu upecao soma od 18 kilograma. Do prekjuče svoj najveći trofej.
"U trenucima kada sam osetio udarac ribu nisam uspeo da pomerim. Odmah sam znao da je u pitanju nešto baš veliko. Počela je borba. Uvek kada sam je podizao od dna, a bilo je tako 10-15 puta, ona se iznova davala u beg, jurila nezadrživo kao torpedo i izvlačila mi po 100 metara strune. Mislio sam da joj neću moći ništa", kaže Kragujevčanin.
U blizini se nalazio čamac sa ribarima od kojih su Radaković i Jokićević zatražili pomoć. Umjesto nje dobili su samo pesimističan odgovor: "Nećete uspeti! Ili će ti pokidati strunu, ili polomiti štap, nema teorije da ćete je izvući“.
"Ubili su me u pojam, ali se nisam dao, što u inat njima dvojici što zbog želje da izvučem grdosiju. Znajući da ne postoji nikakva šansa da sami savladamo tolikog soma, pozvali smo dvojicu drugara koji su se u to vreme nalazili na drugom delu jezera. Rekli smo im da imam ogromnu biru na štapu, a oni seli u čamac i krenuli ka nama", prepričava Radaković.
Ne može izračunati tačno koliko, ali, najmanje kilometar som ih je zajedno sa čamcem kao igračku vukao jezerom gore - dole. Na trenutke im je, koliko su brzo išli, ličilo da se voze gliserom. Natezao je Velimir štap, nijednog trena nije somu dozvolio da odmori, ali u stvari som je vukao njih jezerom.
"Kada sam ga prvi put podigao na površinu primetio sam da se drži samo na jednom kraku trokrake udice. Ostale je uspeo da ispravi. Šansa da se otkine bila je ogromna, ali je pomoć prijatelja stigla u pravi čas. Njih dvojica poneli su opremu za izvlačenje ribe", nastavlja Velimir.
Oko 16 časova je bilo kada su prihvatili soma. Toliko se čamac u tim trenucima nageo da je, kaže, pet centimetara nedostajalo da u njega uđe voda. Drugovi su im prišli sa suprotnog boka i držali plovilo da se ne prevrne. Ubzo je som bio u njemu. Čamac je bio toliko dug da je som jedva svom dužinom uspio da se pruži po podu.
"Toliko sam bio zanet i uzbuđen da sam izgubio svaku predstavu o vremenu. Dva i po sata je trajalo, ja sam mislio da je prošlo duplo više. Krenuli smo ka Bumbarevskom zalivu, tamo na obali nas je čekala gomila ljudi koji su znali šta imamo u čamcu. Izmerili smo ulov, ali niko od prisutnih nije mogao da se seti da li je ikada na Gružanskom jezeru na varalicu uhvaćen ovoliki som. Ruke su me toliko bolele da sam jedva uspeo da držim soma dok smo ga uspravljali da se fotografišemo", prepričao je ribolovac iz Kragujevca.
(Kurir, Mondo)