Hajde da naučimo nešto od žena u Japanu i do njihove stare tradicionalne tehnike koja im pomaže da lakše iznesu trudnoću i rode zdravo i inteligentno dete.
Od prvog dana trudnoće, žena u Japanu se ohrabruje da misli pozitivno, odnosno o lepim stvarima, da sluša prijatnu muziku i da se zanima aktivnostima koje joj donose radost. Ova tradicija brige o mentalnom zdravlju naziva se taikijo, što je zapravo specifična tehnika prenatalne brige o detetu i komunikacije sa njim. Pozitivan stav žene koja vodi računa o taikiju, kako se smatra, oslobađa bebu od stresa, što se manifestuje čestim pokretima ploda u materici. Takođe, taikijo bi trebalo da pospeši i razvoj inteligencije kod fetusa. Ova japanska tradicionalna tehnika danas doživaljava novi procvat.
Simbol bezbednog porođaja u Japanu jeste pas, zbog toga što se smatra da ženke ovih životinja veoma lako donose potomstvo na svet. Do današnjeg dana, mnoge žene posećuju hramove prvog dana psa (utorka) svake godine, kako bi primile specijalni pojas blagoslova Ivata–obi. Ovaj beli pojas sa slikom psa, koji sveštenik tokom kratke ceremonije predaje trudnoj ženi, dugačak je čak dva metra i širok jednu stopu. On se nosi tokom čitave trudnoće, radi zaštite ploda i uspešnog porođaja. Isto tako, svaka lokalna zajednica organizuje redovne molitve za plodnost, bezbednu trudnoću i lak porođaj, piše Yumama.com.
Ishrani tokom trudnoće u Japanu se poklanja velika pažnja. Uobičajen je stav da žena tokom trudnoće ne treba da jede za dvoje, već treba da se hrani krajnje umereno, kako ne bi dobijala mesečno više od kilograma telesne težine. Preporučivalo se dosta mleka, ribe (posebno sardina), povrća, soje, tofua i miso supe, dok je unos pirinča bio ograničen, kako bi se postigla preporučina težina. Da je u tradicionalnoj mudrosti ipak bilo i dosta zdravog razuma, pokazuje i činjenica da jako začinjena, slana hrana i sirova riba nisu bile na jelovniku trudnice, što je sasvim u saglasnosti sa današnjim preporukama lekara.
U vezi sa određenim vrstama namirnica, postojala su i specifični tabui, koji su sprečavali trudnice da ih upotrebljavaju. Tako žene u drugom stanju nisu smele da jedu morske životinje sa klještima (rakove i jastoge). Ako ih trudnica bude konzumirala, mislilo se, buduće dete će postati lopov. Lignje i određene vrste tropskog voća takođe su bile zabranjene, jer se smatralo da će zbog njih materica postati “hladna”, što bi prouzrokovalo pobačaj.
Interesnatno je i verovanje da će unošenje većih količina morske trave nori (inače popularne u japanskoj kuhinji), kod budućeg deteta izazvati pojačan rast i bujnost kose. Ako trudnica jede velikom kašikom, mislilo se da će i dete imati velika usta.
U današnje vreme se insistira na tome da ishrana tokom trudnoće bude bogata kalcijumom, pa je shriasu, vrsta sitne bele ribe, veoma čest dar koji trudnice dobijaju od bližnjih.