Naime, za vedrijih dana obično više vremena provodimo napolju i fizički smo aktivniji, pa tako "izmoreni" i bolje sopavamo.

Međutim, razlog zašto nas je u kišna jutra obično tako teško izvući iz kreveta leži u hormonskim promenama.

Ako je dan kišan, malo je dnevnog svetla, pa telo luči manje serotonina, što nas čini tromijima i pospanijima nego inače.

I sam zvuk kiše, ali i druge vode (na primer potoka koji žubori, ili talasa koji zapljuskuju obalu) ima uticaj na san.

Tokom evolucije, ljudi su naučili da iznenadne i glasne zvuke tumače kao znak opasnosti, zbog toga nas zvučni alarmi uglavnom uspešno bude, piše "Politikin Zabavnik".

Ukoliko je zvuk tih ili umereno jak i ujednačen (poput rominjanja kiše, dobovanja po prozoru ili krovu), prema rečima sitraživača sa Državnog univerziteta Pensilvanije u Americi, naš mozak tumačiće ga suprotno, kao da mu neko iznova govori "sve je u redu, sve je u redu, sve je u redu...".

Osim toga, ovaj umirujući šum "pokriće" neke manje prijatne zvuke koji bi nas uznemirili i rasanili, na primer buku automobila ili dovikivanje ljudi koji prolaze ulicom.