Mnogi mališani se plaše mraka i žele da u sobi u kojoj spavaju svetlo ostane uključeno tokom noći. Ali, evo zašto to nije pametno.
Nova naučna studija pokazuje da se izlaganjem dece svetlu u večernjim satima potpuno zaustavlja proizvodnja melatonina, čime se narušava rad cirkadijalnog ritma.
Desetoro dece, starosti od tri do pet godina, za potrebe studije bilo je izloženo jakom svetlu sat vremena pre odlaska na spavanje. Potiskivanje melatonina, odnosno prestanak proizvodnje tog hormona nastupio je samo deset minuta kasnije, a nastavilo se i sat vremena nakon što je svetlo isljučeno.
Hormon melatonin je veoma važan za zdrav cirkadijalni ritam i spavanje. Drugim rečima, to bez sumnje može da utiče na kvalitet sna, ali i da izazove ozbiljnije i dugoročnije probleme.
Ipre tri godine je sprovedena studija u kojoj su učestvovali deca i tinejdžeri stari od devet do 16 godina. Za potrebe studije u laboratoriji su korišćene tri vrste osvetljenja - blago, umereno i jako, i praćeno je kako organizam reaguje na svako od tih.
Najblaže osvetljenje smanjilo je proizvodnju melatonina za devet odsto, umereno osvetljenje za 26, a jako za 37 odsto. Rezultati su pokazali da je svetlo više uticalo na mlađe nego na starije učesnike studije.
S obzirom na to da mnoga deca danas imaju dostupne mobilne telefone ili tablet uređaje, čak i deca predškolskog uzrasta, stručnjaci upozoravaju da osvetljenje koje emituju ti uređaji takođe utiče na cirkadijalni ritam dece. Ovi uređaji na decu deluju još i više nego svetlo jer je plavo svetlo ekrana bliže licu.
Postoje najmanje tri razloga zašto je previše svetla u večernjim satima opasno za zdravlje dece, i sva tri razloga su užasna: depresija, suicidalnost, kancer.
Nažalost, u mnogim slučajevima depresija odvede do samoubistva. Džin Tvenge proučava mentalno zdravlje i društvenu prilagodljivost mladih ljudi, posebno onih rođenih nakon 1995. godine.
Ona se u svom istraživanju fokusirala na smartfone i pokazala da postoji veza između toga koliko deca provode pred ovim ekranom, rizika od depresije i samoubistva. Kao moguće uzroke toga, Tvenge navodi društvenu izolovanost pošto se deca najviše "druže" s telefonima, nenaspavanost, ili oboje.
U novoj analizi koju je nedavno sprovela, Tvenge se fokusirala na trajanje sna i zaključila da ovi uređaji koje deca sve više koriste značajno skraćuju trajanje sna u adolescentskom periodu.
Narušavanje cirkadijalnog ritma može da bude skriveni krivac. Izloženost svetlu u večernjim savetima odlaže signaliziranje mozgu da je vreme za spavanje i time se negativno odražava na kvalitet sna.
Postoje brojni dokazi da narušavanje cirkadijalnog ritma može da utiče na razvoj depresije ili uopšte na nagle promene raspoloženja.