Sta nam radi pomeranje sata

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Stil

Šta nam radi "pomeranje sata"

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Iako to što ćemo spavati duže zvuči super, taj "poklonjeni" sat će nas prilično izmrcvariti tokom sledećih par dana. Ako ste osetljivi... potrajaće i nedeljama. Evo šta možete da uradite.

Izvor: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

Svi znamo koliko je dobar san važan za naše fizičko i mentalno zdravlje. Kad spavamo, formiraju se novi neuronski putevi u mozgu, tako da možemo da obradimo nove informacije, telo se odmara i obnavlja, i generalno, kad se dobro naspavamo, imamo dovoljno energije i prilično smo produktivni.

Nema boljeg osećaja, od tog prvog gutljaja kafe posle preporučenih sedam, osam sati provedenih u snu, dok se protežemo kao oni divni ljudi što žive u reklamama za omekšivač, ili tako negde.

A opet, dvaput godišnje, svake godine, miniramo taj savršeni obrazac spavanja (koji je, kakav god zapravo bio, naš, te samim tim jedini mogući, i kao takav za nas najbolji), kad se menja računanje vremena, u proleće, i ovo danas, jesenje.

Dani su kraći, ako radite, vrlo je verovatno da ustajete dok je napolju još mračno, ali i da se vraćate kući kad je već mrakI eto je, zimska depresija ili sezonski poremećaj raspoloženja, ako vam se tako više dopada. 

Zbog manjka dnevnog svetla, mnogi ljudi osećaju se kao da im je "iscurila snaga", nemaju energije, bezvoljni su, žude za slatkišima i nezdravom hranom… I, naravno, ne možemo, bar u privh nekoliko dana da odemo u krevet u vreme u koje smo navikli, ili se budimo "po starom"…

Neispavanost nam malo uzdrma i imunitet, pa je veća verovatnoća da ćemo zakačiti neki od virusa koji uveliko haraju i eto provoda.

Šta možete da uradite?

Srećom, postoji nekoliko načina da popravite sebi raspoloženje.

Utehu često tražimo u hrani, birajući namirnice bogate mastima i ugljenim hidratima. Ali, ova hrana donosi samo privremeni osećaj olakšanja, pošto nivo šećera u krvi posle početnog skoka vrlo brzo pada ostavljajući nas tromim i usporenim.

Na svu sreću, sa ovim sezonskim neraspoloženjem možete da se izborite i na efikasniji način.

Jedan od najjednostavnijih je da se naterate da se malo fizički aktivirate. Dakle, čak i ako vam nije do toga, izađite iz prevoza stanicu, dve ranije i hodajte žustrim korakom do posla ili fakulteta, a isto to uradite i u povratku.

Vežbanje je jedan od prilično efikasnih načina za ublažavanje lakih ili srednje teških simptoma depresije.

Osim toga, moglo bi da pomogne i premeštanje radnog stola bliže prozoru, ako za to imate mogućnosti.

I, naravno, pokušajte da se hranite pametno. Variranje serotonina koje se tako negativno odražava na naše raspoloženje, cikluse spavanja i radnu sposobnost može se rešiti izbalansiranom ishranom.

Ne potcenjujte značaj ugljenih hidrata. Ljudi često zanemaruju vrednost ugljenih hidrata jer ih automatski povezuju sa gojenjem. Ali, ugljeni hidrati zapravo su veoma korisni i neophodni za pravilno funkcionisanje organizma, a brojne studije dokazale su da pozitivno utiču i na raspoloženje.

Ugljeni hidrati, zahvaljujući prisustvu serotonina, ne samo da će vam utoliti glad, već će povećati i nivo serotonina u telu, pa ćete se odmah odobrovoljiti, osećajući se zdravije i srećnije.

Dobar izvor zdravih ugljenih hidrata su mleko, švajcarski sir, čedar, hleb i testenine. Naravno, ne treba da se "davite" u hlebu jer ćete ubrzo postati srećni i debeljuškasti, ali nemojte ga ni potpuno izbaciti iz ishrane.

Voće je takođe veoma važno za postizanje dobrog raspoloženja. Ne samo da je ukusno i bogato važnim nutrijentima, vitaminima i mineralima, već mnoge vrste voća podižu i nivo serotonina. Osim toga, neke voćke regulišu i nivo melatonina, hormona ključnog za dobar san, a poznato je da su problemi sa spavanjem čest izvor depresivnih stanja.

Na "proizvodnju" serotonina direktno utiču šljive, ananas, banane i višnje.

Što se drugih namirnica tiče, lekari preporučuju da se ćuretina nađe na jelovniku barem jednom nedeljno. Ćureće meso je ukusno i zdravo, puno vitamina i hranljivih sastojaka, a dobrom raspoloženju doprinosi visok nivo triptofana koji sadrži. U čemu je štos? Triptofan se, kada stigne do mozga pretvara u, pogađate, serotonin.

Dobar izvor serotonina, a samim tim i dobrog raspoloženja, su i jaja, govedina i riba.

Potrudite se malo, pronađite interesantne recepte za čiju su pripremu potrebne ove namirnice, uživajte u zdravom načinu života i budite dobro raspoloženi ove zime.

Ako ništa drugo ne pomaže, lažirajte osmeh. Poznato je da čak i lažne facijalne eksprecije mogu da utiču na emocije, što znači da i lažni osmeh može da nas usreći.

Bar dok ne stigne proleće...

Tagovi

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Dnevni horoskop

KUHINJA

loader