Spojler kultura nam uskraćuje takozvani šok efekat, ali dobri filmski trenuci odolijevaju zubu vremena i godinama nakon što se pojave, uprkos tome što se napamet zna šta je na kraju.
Izbegavanje spojlera se u digitalnom okruženju pretvorilo u „sportsku“ disciplinu, budući da zahtijeva poseban trening.
Sigurno je da problemi sa spojlerima postoje od kad imamo književnost i film– skoro niko ne želi da zna šta je na posljednjoj strani prije nego što do nje stigne.
Problem je u tome što su nam ranije detalje otkrivali oni koje srećemo u stvarnom svijetu, pa je izbjegavanje samim tim bilo lakše.
Spojleri danas vrebaju sa svih strana, pa je dovoljno da se otvori Facebook, Twitter ili Reddit (mada je ovaj ograničio domet) i da se odmah sazna šta je na kraju nekog novog filma.
Digitalna vremena i društvene mreže omogućili su da nam sve informacije budu nadohvat ruke, uključujući i one koje možda ne želimo odmah da saznamo. Pored toga, streaming servisi i binge kultura su značajno promijenili načine na koje gledamo sadržaje, pa je tako maratonsko gledanje cijelih sezona postalo normalna pojava, što znači da neki kraj saznaju prije drugih.
Bez obzira da li se radi o novoj sezoni omiljene serije ili nekom hit filmu, skoro svako želi da samostalno uživa u otkrivanju radnje. Najnovija rasprava je u vezi sa filmom Spider-Man: No Way Home, koji nakon uspješne premijere oživljava bioskope. Spojleri su već tu, pa ih mnogi dijele bez milosti. Twitter je jedna od glavnih platformi za ovu disciplinu, a eksperti ističu da rasprava o novom filmu pokazuje koliko je loš Twitter redizajn i koliko se neuspješno nosi sa osjetljivim informacijama.
Facebook i Instagram dozvoljavaju da se postovima maltretiraju isključivo pratioci, YouTube i TikTok vas ostavljaju na milost i nemilost svojim algoritmima, dok Twitter bombarduje svakojakim postovima jer je dizajniran tako da gura ono što u datom trenutku privlači najviše pažnje.
Problemi sa spojlerima naravno nisu ograničeni samo na Twitter, i druge platforme značajno doprinose. Stvar je u tome što se o filmovima i serijama najviše razgovara u trenutku kada se pojave, pa društvene mreže ne žele da smiruju galamu, jer im je takva aktivnost neophodna.
Nije Spajdermen prvi koji strada, kreatori predstave Harry Potter and the Cursed Child su morali da apeluju da oni koji su je gledali ne otkrivaju ništa, dok je Avengers: Endgame inspirisao haštag #DontSpoilTheEndgame.
Spojler kultura nam uskraćuje takozvani šok efekat, ali dobri filmski trenuci odolijevaju zubu vremena i godinama nakon što se pojave, uprkos tome što se napamet zna šta je na kraju.