Niko ne zna koliko se u BiH prisluškuje

Na to je upozorio Petar Kovačević, direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka, ističući da niko ne zna šta se radi sa nastalim materijalom i da nema statistike o tome koliko je zakonitog presretanja komunikacija od strane policije u toku godine.

"Stiče se utisak da ovakvo stanje odgovara svima, što nije istina", rekao je Kovačević, pišu "Nezavisne novine".

On je naglasio da je inspektorima Agencije za zaštitu ličnih podataka BiH nedavno u sva tri vodeća telekom operatera u BiH onemogućena kontrola zakonitosti presretanja telekomunikacija, odnosno pristupa ličnim podacima.

Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH u svom izvještaju o radu za prošlu godinu takođe je istakla probleme sa kojima se suočavaju prilikom kontrola u telekom operaterima u BiH.

"Prilikom vršenja inspekcijskih nadzora stav telekom operatera bio je da se ne dozvoli da inspektori ostvare uvid u bilo koji dokument koji je označen stepenom tajnosti. Zbog toga nije bilo moguće izvršiti kontrolu zakonitosti obrade ličnih podataka u postupcima presretanja telekomunikacija, odnosno utvrditi da li postoji sudska naredba kao osnovni uslov za zakonitost ove radnje", navodi se u izvještaju Agencije za zaštitu ličnih podataka za 2013.

U ovoj agenciji upozoravaju da i pored toga što njihovi inspektori koji kontrolišu zaštitu ličnih podataka u BiH imaju potrebne sertifikate i odobrenja za pristup tajnim podacima, te im informacije budu uskraćene.

"Naše inspektore samo je interesovalo da li iza svakog naloga za prisluškivanje postoji odobrenje suda, što bi bio dokaz da je presretanje zakonito", rekao je Kovačević, dodajući da nije isključeno kažnjavanje telekom operatera zbog toga.

Zbog svega ovoga, a kako se navodi u izvještaju o radu, Agencija za zaštitu ličnih podataka pokrenula je inicijativu koja ima za cilj da se iz svih zemalja EU analiziraju evropski standardi i praksa u oblasti prisluškivanja.

Inače, svim zakonima u BiH definisano je da za prisluškivanje mora postojati nalog suda sa navedenim jasnim informacijama zbog čega se neko prisluškuje. Takođe, definisano je da onaj ko je prisluškivan mora u roku od 30 dana od dana kada je prestalo prisluškivanje biti obaviješten o tome.

Predrag Ćeranić, stručnjak za bezbjednost, kaže da, nažalost, ta tema nikoga u BiH ne interesuje, posebno politiku, bez koje je nemoguće prisluškivanje staviti pod institucionalnu kontrolu.

"Imate slučajeve da čak u novinama objave transkripte prisluškivanih razgovora i nikom ništa. U svim zemljama EU normalno je da se objavi statistika o tome koliko je građana prisluškivano, a kod nas ništa", kaže on.

Naglašava da u BiH postoje mehanizmi da se nelegalnom prisluškivanju stane u kraj i u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti, ali da očigledno u ovom trenutku to nikoga ne zanima.