Evropa je znala da će se desiti incidenti kao što su napadi na Brisel, ali su svi potcenili islamiste, kaže stručnjak za islamizam Asiem el Difraui, koji ocenjuje da je belgijska policija pokazala iznenađujući nemar. Kritike i iz Kanbere
Egipatsko-nemački politikolog u intervjuu za "Dojče vele" upozorava da će se takvi napadi ponovo dešavati i naglašava da će se pretnja smanjivati ako se svi budu držali zajedno i ako budu sarađivali.
"Ovde se radi ne samo o Belgiji, već i o tome da se zada udarac Briselu, kao glavnom gradu EU, ali i svima nama Evropljanima. Ono što iznenađuje je nemar belgijske policije u pogledu saradnje na evropskom nivou", kaže El Difraui.
Kako primećuje, nakon hapšenja glavnog osumnjičenog za novembarske napade u Parizu, Salaha Abdeslama, pre nekoliko dana belgijska policija je dobila veliki aplauz iako su pronadeni upaljači za bombe i iako su se novi ljudi pojavili na radaru bezbednosnih službi, za koje se nije znalo.
"Snage reda prethodnih dana ipak nisu, za razliku od situacije nakon pariskih napada u novembru, podigle stepen opasnosti", konstatuje ovaj stručnjak.
On smatra da su svi potcenili stepen organizovanosti ekstremista i da se nakon Abdeslamovog hapšenja moglo pretpostaviti da postoje i druge terorističke ćelije.
On podvlači da se sada mora znatno pojačati evropska saradnja pri čemu EU treba dobro da razmisli kako da postigne najveći mogući stepen saradnje, ne samo u suzbijanju terorističke opasnosti, već i u prevenciji i deradikalizaciji.
Očito je, ukazao je, da ne postoji dovoljno političke volje da se odustane od suverenosti na nacionalnom nivou, na nivou pojedinačnih zemalja i njihovih suverenih prava.
Takođe, ne vodi se otvorena debata o organizacionim strukturama terorista i njihovom načinu razmišljanja, u cilju prevencije, kaže El Difraui, koji smatra da bi Nemačka u tome trebalo da pomogne.
"Već 30 godina zanemarujemo džihadizam... Mi kao Evropljani ne suzbijamo zajedno uzroke džihadizma. Treba nam politika solidarnosti sa tim zemljama, gde džihadizam izaziva mnogo više žrtava. A mi tamo ništa ne preduzimamo. To pokazuje nesposobnost Evrope", ocenjuje egipatsko-nemački ekspert.
Upozorivši da ekstremisti pre svega žele da podele naše društvo i izazovu strah, s obzirom na to da nas mnogo bolje poznaju nego mi njih, on predočava da "upravo u tu zamku ne smemo upasti".
AUSTRALIJA: ZAKAZALE BEZBEDNOSNE SLUŽBE EU
Australijski premijer Malkolm Turnbul ocenio je danas da su "bezbednosne službe EU zakazale" i doveo u vezu Šengenski sporazum i slobodu kretanja na teritoriji Unije sa terorističkim napadima u Briselu.
Ocenivši da je EU bila dužna da štiti sistem koji je sama stvorila, Turnbul je rekao da su mere koje je Australija preduzela u cilju zaštite svojih granica i unutrašnje bezbednosti "mnogo jače od onih u Evropi, u kojoj su, nažalost, službe bezbednosti zakazale".
"Slabost mera bezbednosti u Evropi dovela je do problema sa kojima se ona trenutno suočava", izjavio je Turnbul za australijsku televiziju ABC, aludirajući i na talas migranata koji iz Sirije stiže u Evropu.
On je dodao da šengenska zona slobodnog kretanja, koja obuhvata 26 evropskih zemalja, od kojih su 22 članice EU, podrazumeva da se ljudi mogu slobodno kretati na teritoriji Unije, a to otežava bezbednosnu kontrolu, što se moglo videti na bezbroj primera.
Princip slobodnog kretanja po Šengenskom sporazumu i kvalitet kontrole na teritoriji zone u velikoj meri su doprineli problemima koji su zadesili Evropu poslednjih meseci, kao i nesposobnost zemalja Unije da se izbori sa migrantskom krizom, naročito nakon novembarskih napada na Pariz, smatra Turnbul.
Francuska, Nemačka i Holandija pojačale su kontrolu svojih granica sa Belgijom nakon napada za koje je odgovornost preuzela Islamska država i u kojima je ubijeno više od 30, a povređeno više od 200 osoba.
Australija se takođe suočava sa opasnošću od terorizma zbog sve većeg broja njenih državljana koji odlaze u Siriju i Irak da se bore u redovima Islamske države.
Prema navodima australijske federalne policije, na svim aerodromima u zemlji pojačane su mere bezbednosti posle napada u Briselu.
Prema podacima australijskih obaveštajnih službi, čak 110 australijskih državljana bori se na strani Islamske države u Iraku i Siriji, a njih 49 je poginulo u tamošnjim sukobima.
Australija je bila meta tri teroristička napada, nakon kojih je u septembru 2014. godine zbog opasnosti od terorizma podigla nivo bezbednosti na najviši stepen.
