Nakon 100 odsto prebrojanih glasova na biralištima, pobednik na današnjim predsedničkim izborima u Austriji, nezavisni kandidat Aleksander van der Belen, sa 51,69 odsto glasova.
Njegov protivkanidat iz desničarske Slobodarske partije (FPO) Norbert Hofer 48,32 odsto glasova.
Građani Austrije odlučili su se time za nastavak dosadašnje politike, a protiv neizvesnosti koju bi, kako se ocenjivalo, doneo izbor desničarskog kandidata Norberta Hofera.
U ove rezultate nisu uključeni glasovi predati putem pošte, na osnovu kojih će Van der Belen, prema proceni instituta ARGE osvojiti ukupno 53,3 odsto glasova, dok će Hofer pasti na 46,7 procenata.
Glasovi pristigli putem pošte biće prebrojavani sutra od 9 časova.
Izlaznost na predsedničkim izborima, prema preliminarnim rezultatima, iznosila je 64,56 odsto, a uz glasove putem pošte biće najverovatnije na 74 procenata.
Aleksander Van der Belen ocenio je da je njegova pobeda nad Hoferom pobeda proevropske Austrije i istakao da će biti predsednik svih Austrijanaca.
On je dodao da su njegovoj pobedi doprinele i "stare vrednosti koje je promovisao", kao što su sloboda, jednakost i solidarnost.
Evropski zvaničnici i političari članica Unije pozdravili su njegovu pobedu kao dobru vest za Evropu.
Ukoliko ostane ovakva razlika Austrija će još večeras s izvesnošću znati ko je predsednik i bez prebrojavanja glasačkih listića predatih putem pošte, koji su prevagnuli na prošlom drugom krugu glasanja, koji je poništio Ustavni sud.
Austrijanci su se, kako se čini, odlučili protiv Hofera, od kojeg je strepela međunarodna zajednica, jer mu je pripisivano da će tražiti istupanje Austrije iz EU, i ujedno ojačati desnicu širom starog kontinenta.
NOVI PREDSEDNIK PROFESOR I ISKUSNI POLITIČAR
Novi predsednik Austrije Van der Belen političar je sa dugogodišnjim iskustvom koji je u toku kampanje obećao da će biti nadstranački šef države, iako je u trku ušao uz podršku stranke Zelenih.
Van der Belen, koji je rođen pre 72 godine u Beču, dete je majke Estonke i oca Rusa, a detinjstvo je proveo u austrijskoj pokrajini Tirol.
Preci po ocu Aleksandera van der Belena su se preselili iz Holandije u Rusiju krajem 17. veka i od 18. veka su živeli u Pskovskoj guberniji.
Njegov otac se rodio u Pskovu, ali je nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Estoniju, gde se upoznao sa budućom majkom novog predsednika, te se 1940. preselio u Austriju.
Van der Belen je kasno ušao u politiku, najpre je bio član Socijaldemokratske partije (SPO), ali je kasnije prešao u stranku Zelenih, čiji je bio poslanik od 1994.
Nije dugo trebalo da profesor privrede krene da se penje u hijerarhiji Zelenih i, zbog odlične retorike, garnirane humorom, uskoro postane i zvezda te stranke, iako su njegovi stavovi po partijskoj bazi suviše ekonomsko-liberalni.
On je 1999. postao i lider Zelenih, a stranku, koju je vodio desetak godina.
Za njegovo vreme Zeleni su ređali izborne uspehe, a kada je 2008. lošije prošao na glasanju nego što je očekivao, predao je kormilo stranke Evi Glavišnig.
Van der Belen je oko sebe okupio značajna imena iz političkog i kulturnog života Austrije koja su podržala njegovu kandidaturu.
Svi koji se plaše uspona desnice podržavali su šarmantnog profesora, koji će nakon ove pobede biti jedan od najstarijih predsednika.
TREĆA SREĆA
Na izborima 6,4 miliona građana imala je priliku da se odluči između kandidata desničarske Slobodarske partije (FPO) Norberta Hofera i kandidata podržanog od strane Zelenih Aleksandera van der Belena.
Glasanje se danas odvija uz stroža pravila, koja predviđaju da deca ne mogu da, sa roditeljima, uđu na glasačko mesto.
Takođe je zabranjeno i fotografisanje i snimanje prilikom glasanja na biračkom mestu.
Današni izbori se odvijaju uz veliku međunarodnu pažnju, jer bi pobeda kandidata desnice, kako pretpostavljaju eksperti, posle uspeha Donalda Trampa u SAD, mogla podstaći jačanje desnice u drugim evropskim zemljama, te dovesti do pobeda desnice i evroskeptika na predstojećim izborima u državama, kao što je pre svega Francuska.
Takođe se, tokom kampanje, prikazivalo da bi Hofer kao predsednik mogao težiti ka istupanju Austrije iz EU, što je on negirao i objašnjavao da želi razvoj EU, ali ne u centralističku tvorevinu, već uniju zemalja članice sa većim ovlašćenjima za njene države.
Zbog toga se predizborna kampanja, ali i današnje glasanje sprovode u jednoj vrsti referendumske atmosfere.