U ponoć je istekao rok, ali niko ne zna da li je Karadžićev advokat predao žalbu na rešenje izručenju Tribunalu, pošto je isključio mobilni.
Niko ne zna da li je Svetozar Vujačić predao žalbu na rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje Radovana Karadžića Haškom tribunalu.
Potvrdu da li je on predao žalbu na rešenje istražnog sudije mediji nisu mogli da dobiju, pošto je Vujačić isključio mobilni telefon posle 20 časova.
On je ranije najavio da će žalbu uložiti u 19.55 časova u pošti van Beograda, a neodavanje informacije o tome u izjavi za Tanjug predstavio kao "deo strategije odbrane".
Vujačić je kazao da će žalbu uložiti i preporučenom pošiljkom predati u poštu, ali nije želeo da precizira u koju, tvrdeći da ima takav dogovor sa svojim branjenikom.
Ukoliko je Vujačić predao žalbu u zakonskom roku od tri dana, sud će je smatrati blagovremeno podnetom.
Rok za podnošenje žalbe na rešenje istražnog sudije je tri dana i računa se na dane, što u slučaju Karadžića znači da žalba mora biti neposredno predata sudu, pisarnici ili upućeno preko pošte do ponoći.
Pošte u Srbiji radno vreme završavaju u 20 časova radnim danom, a dan i sat predaje žalbe u pošti računa se kao da je ona toga dana predata sudu.
Kada žalba stigne u sud, na osnovu datuma predaje u pošti, koji se može utvrditi na osnovu poštanskog žiga, proverava se da li je blagovremeno podneta.
Kada sud primi žalbene spise, od tog momenta počinje da teče rok od tri dana u kome krivično-vanraspravno veće Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu mora da donese odluku.
Žalba se sa spisima predaje sudiji izvestiocu, koji saziva sednicu krivičnog-vanraspravnog veća koje, pošto sasluša njegov referat, donosi odluku.
Ukoliko veće odbije navode žalbe, rešenje o ispunjenosti pretpostavki postaje pravosnažno.
Ono se potom dostavlja Ministarstvu pravde koje donosi odluku o predaji okrivljenog, koju sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Bivši predsednik Republike Srpske i jedan od najtraženijih haških begunaca uhapšen je u Beogradu u ponedeljak, 21. jula, posle 13 godina skrivanja.
Haško tužilaštvo Karadžića tereti za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima koji nisu srpske nacionalnosti u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)