Nakon drugog informativnog razgovora sa policijskim inspektorima po dolasku u Crnu Goru i odluke da bude proteran iz te zemlje, Kristijan Golubović vratio se u Beograd.
„Izvesni načelnik Šćepanović (Petar) saopštio mi je da mi je bezbednost ugrožena, te da ima saznanja da sam nepoželjan u Crnoj Gori. Ja u Crnoj Gori nemam neprijatelje, pa čak ni u Beogradu. Oni na osnovu svojih indicija dolaze do zaključka da mi je bezbednost ugrožena“, rekao je Golubović za „Dan”.
Golubović kaže da je nakon takve preporuke upitao načelnika policije da li je Crna Gora pravna država.
„Rekao sam mu da moraju da mi daju pratnju ako imaju ta saznanja i dojave da će neko čak i jajima da me gađa. Rekao sam mu i da su zbog tih upozorenja smešni“, rekao je Golubović.
Prilikom detaljnog pretresa njegovog automobila, kaže Golubović, policajci su mu oduzeli pancir, koji će mu vratiti kada izađe iz Crne Gore.
„Oduzeli su mi pancir koji nosim od 1989. godine zbog psihopata. Taj pancir mi je do sada 20 i više puta spasio život, a oni mi ga oduzimaju iako su zabrinuti za moju bezbednost. Nema smisla, ali se dešava“, prokomentarisao je Golubović.
On kaže da je u Crnu Goru došao nakon 10 godina kako bi video bliske prijatelje, otišao pod Ostrog, u Kotor i Budvu.
Golubović je za "Dan" rekao i da nikada do sada nije imao neprijatno iskustvo poput onoga koje je doživio po prelasku crnogorske granice.
„Jedna patrola je celo vreme išla za nama. Kad smo izašli iz jednog lokala, čuli smo „evo ih, krenuli su”. Znali smo da se to odnosi na nas. U jednom momentu nas je presrela interventna i dvadesetak policajaca. Tražili su vozačku i dokumenta i da izađemo iz auta. Pošto su pregledali vozilo, saopštili su nam da morama poći sa njima“, ispričao je podgoričkom listu Golubović.
On dodaje da mu je na pitanje zbog čega moraju u policiju, odgovoreno „da moraju da ih privedu“.
„Rekao sam im da mogu da odbijem da idem jer nemaju nalog. Upozorili su me da bih tako mogao napraviti problem. Kakav problem kada sam došao kao obični građanin, kao turista? Meni je i poreklo iz Crne Gore“, naglasio je Golubović.
On kaže da je u policiji doživio „psihičko maltretiranje“.
„Izvadili su nam sve stvari iz auta, veš i kupaće, koji su dokaz da smo krenuli na more. Bez naloga su nas pretresali do gole kože. Ispitivali su nas i o najintimnijim detaljima, s kim smo bili u Srbiji, kada smo se upoznali sa nekim ljudima iz Crne Gore, gde smo bili u Srbiji... Uzeli su nam ID brojeve sa kartica mobilnih telefona i aparate. Ispitivali su nas o kriminalcima u Crnoj Gori. Rekao sam im da nikoga ne poznajem. Pokušali su da nam uzmu DNK. Usledile su provjere Interpola. Išli smo iz sobe u sobu. Kad smo krenuli da izađemo, vratili su nas opet, pa smo ponovo išli iz jedne kancelarije u drugu“, ispričao je Golubović.
Za šest sati ispitivanja, požalio se Golubović, niko mu u policijskoj stanici nije ponudio ni vodu ni hranu. Po napuštanju stanice, Kristijan je sa prijateljima otišao kod Zagoričanina Gila Stanišića, koji je dan ranije izašao iz bolnice, gde je bio na lečenju nakon ranjavanja.
Podgoričke policajce zanimao je i njegov odnos sa pripadnicima takozvane zagoričke grupe.
„Došao sam da obiđem Stanišića koji mi je veliki prijatelj. Bio je ranjen i došao sam da vidim kako je. I danas sam bio kod njega. Ja nisam plaćeni ubica da bih gledao ko je pucao i radio o tome“, rekao je Golubović.
On dodaje da je policijski progon nastavljen i kada je krenuo pod Ostrog.
„Patrola nas je pratila i zasutavila nas na putu za Ostrog. Službenik je odmah javio da je obavio posao i da je pretresao naš gepek. Ništa im nije sveto“, rekao je Golubović.
Na kraju razgovora za "Dan" on se požalio da „ne valja ni kad je kriminalac ni kad to nije“.
„Ne valja kad sam kriminalac, ne valja kad nisam kriminalac. Ne valja ni kad sam umetnik, ni kad sam ultimat fajter. Ne znam šta treba da uradim da shvate da se stidim kriminala“, zaključio je Golubović.
