Slovenci razočarani presudom Evropskog suda za ljudska prava kojom je Sloveniji naređeno da isplati odštetu štedišama iz BiH. Smatraju da su procjene o milijardi evra "malo pretjerane"
Slovenci su razočarani presudom Evropskog suda za ljudska prava kojom je Sloveniji naređeno da isplati odštetu štedišama iz BiH i donese mjera za isplatu štednje svim starim štedišama "Ljubljanske banke" izvan Slovenije, uz procjenu da se radi o "stotinama miliona evra".
Pravobranilac Nataša Pintar Gosenca bila je uvjerena da su slovenački argumenti u tom sporu "jaki i utemeljeni na odgovarajućoj dokumentaciji".
Ona ocjenjuje da je sud u Strazburu "prvenstveno odlučivao o tome jesu li trojici štediša iz BiH bila kršena ljudska prava".
Gosenica ne želi da komentariše koliki bi iznos Slovenija trebalo da isplati štedištama, ali smatra da su procjene o milijardi evra "malo pretjerane".
Slovenačko Ministarstvo financija navodi da presudu tek treba proučiti, ali da se "presuda ne izvršava neposredno te se zato o konkretnim iznosima koje će biti potrebno osigurati u sadašnjem trenutku - ne može govoriti".
Ljubljana će u roku od godine dana morati da donese akcioni plan, odnosno zakon o odštetama i vraćanju štednje po uzoru na način na koji su nekada bile obeštećene slovenačke devizne štediše "Ljubljanske banke", a sve će to kontrolisati Savjet Evrope.
Premijer Alenka Bratušek smatra da "stara devizna štednja spada u sukcesiju", ali napominje da presude sudova treba poštovati.
Bratušekova vjeruje da će Slovenija morati da isplati "stotine miliona evra" - prenose slovenački mediji.
ZA VRAĆANJE STARE ŠTEDNJE POTREBNO ŠEST-SEDAM GODINA
Štediše Ljubljanske banke u BiH i Hrvatskoj moraće da čekaju više godina da dođu do svojih uloga i nakon što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio da je Slovenija odgovorna za vraćanje njihovih deviznih depozita i da to nije sukcesijsko pitanje, pišu slovenački mediji.
Slovenija u takozvanom "sukcesijskom fondu", koji je stvoren kao rezerva za takva potraživanja, ima 80 miliona evra, dok glavnica dugova Ljubljanske banke u Hrvatskoj i BiH sa 1991. godinom iznosi 250 miliona evra, a zajedno s kamatama 500 miliona evra, pa presuda predstavlja veliki finansijski udarac za Sloveniju, piše "Delo".
Ako u mehanizmu za štediše iz Hrvatske i BiH bude primijenjen model kojim su isplaćene slovenske štediše, to bi značilo da bi najprije bile isplaćene štediše s manjim potraživanjima do 500 evra, dok bi ostali bili isplaćeni tokom pet godina, u deset rata. Prema tom scenariju, sve štediše bile bi isplaćene posredstvom slovenačkih banaka, a proces isplate trajao bi približno šest do sedam godina, navodi list.
Ljubljanski "Dnevnik" navodi da će Slovenija morati da Savjetu Evrope predstavi plan za primjenu presude, nakon čega će odbor ministara Savjeta od Slovenije moći zatražiti i dopune.
Tek nakon toga uslijediće poseban zakon u kojem će biti određen konačni rok za ispunjenje svih opravdanih zahtjeva štediša, navodi list, te dodaje da će njime biti određen i rok u kojem štediše moraju dostaviti zahtjeve. Između ostalih, biće traženi dokumenti o identitetu i originalne knjižice Ljubljanske banke, što bi mogao biti problem kod štediša iz BiH, piše list.
"Dnevnik" navodi da presuda iz Strazbura otvara "Pandorinu kutiju" neriješenih sukcesijskih problema.
"Raspad države je tako poseban događaj da ga je nemoguće tumačiti samo sa stanovišta građansko-pravnih odnosa", rekao je Mitja Gaspari, koji je u vrijeme prebacivanja aktive "stare" Liubljanske banke na Novu ljubljansku banku bio ministar finansija, te dodao da su i podružnice Ljubljanske banke u bivšim jugoslavenskim republikama imale svoju imovinu i potraživanja, ali da se "sada o tome ne govori".
"Dnevnik" navodi da bi i Slovenija mogla pokrenuti postupak pred sudom u Strazburu u vezi sa potraživanjama nekadašnje Ljubljanske banke Zagreb, jer su neki sudski postupci njenih tužbi o tom pitanju u Hrvatskoj prošli sve sudske instance, pa i Ustavni sud.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je juče konačnu presudu, prema kojoj je Slovenija odgovorna za vraćanje stare devizne štednje štedišama podružnica Ljubljanske banke izvan te zemlje, a Srbija štedišama Invest banke izvan njenih granica.
Pravobranilac Nataša Pintar Gosenca bila je uvjerena da su slovenački argumenti u tom sporu "jaki i utemeljeni na odgovarajućoj dokumentaciji".
Ona ocjenjuje da je sud u Strazburu "prvenstveno odlučivao o tome jesu li trojici štediša iz BiH bila kršena ljudska prava".
Gosenica ne želi da komentariše koliki bi iznos Slovenija trebalo da isplati štedištama, ali smatra da su procjene o milijardi evra "malo pretjerane".
Slovenačko Ministarstvo financija navodi da presudu tek treba proučiti, ali da se "presuda ne izvršava neposredno te se zato o konkretnim iznosima koje će biti potrebno osigurati u sadašnjem trenutku - ne može govoriti".
Ljubljana će u roku od godine dana morati da donese akcioni plan, odnosno zakon o odštetama i vraćanju štednje po uzoru na način na koji su nekada bile obeštećene slovenačke devizne štediše "Ljubljanske banke", a sve će to kontrolisati Savjet Evrope.
Premijer Alenka Bratušek smatra da "stara devizna štednja spada u sukcesiju", ali napominje da presude sudova treba poštovati.
Bratušekova vjeruje da će Slovenija morati da isplati "stotine miliona evra" - prenose slovenački mediji.
ZA VRAĆANJE STARE ŠTEDNJE POTREBNO ŠEST-SEDAM GODINA
Štediše Ljubljanske banke u BiH i Hrvatskoj moraće da čekaju više godina da dođu do svojih uloga i nakon što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio da je Slovenija odgovorna za vraćanje njihovih deviznih depozita i da to nije sukcesijsko pitanje, pišu slovenački mediji.
Slovenija u takozvanom "sukcesijskom fondu", koji je stvoren kao rezerva za takva potraživanja, ima 80 miliona evra, dok glavnica dugova Ljubljanske banke u Hrvatskoj i BiH sa 1991. godinom iznosi 250 miliona evra, a zajedno s kamatama 500 miliona evra, pa presuda predstavlja veliki finansijski udarac za Sloveniju, piše "Delo".
Ako u mehanizmu za štediše iz Hrvatske i BiH bude primijenjen model kojim su isplaćene slovenske štediše, to bi značilo da bi najprije bile isplaćene štediše s manjim potraživanjima do 500 evra, dok bi ostali bili isplaćeni tokom pet godina, u deset rata. Prema tom scenariju, sve štediše bile bi isplaćene posredstvom slovenačkih banaka, a proces isplate trajao bi približno šest do sedam godina, navodi list.
Ljubljanski "Dnevnik" navodi da će Slovenija morati da Savjetu Evrope predstavi plan za primjenu presude, nakon čega će odbor ministara Savjeta od Slovenije moći zatražiti i dopune.
Tek nakon toga uslijediće poseban zakon u kojem će biti određen konačni rok za ispunjenje svih opravdanih zahtjeva štediša, navodi list, te dodaje da će njime biti određen i rok u kojem štediše moraju dostaviti zahtjeve. Između ostalih, biće traženi dokumenti o identitetu i originalne knjižice Ljubljanske banke, što bi mogao biti problem kod štediša iz BiH, piše list.
"Dnevnik" navodi da presuda iz Strazbura otvara "Pandorinu kutiju" neriješenih sukcesijskih problema.
"Raspad države je tako poseban događaj da ga je nemoguće tumačiti samo sa stanovišta građansko-pravnih odnosa", rekao je Mitja Gaspari, koji je u vrijeme prebacivanja aktive "stare" Liubljanske banke na Novu ljubljansku banku bio ministar finansija, te dodao da su i podružnice Ljubljanske banke u bivšim jugoslavenskim republikama imale svoju imovinu i potraživanja, ali da se "sada o tome ne govori".
"Dnevnik" navodi da bi i Slovenija mogla pokrenuti postupak pred sudom u Strazburu u vezi sa potraživanjama nekadašnje Ljubljanske banke Zagreb, jer su neki sudski postupci njenih tužbi o tom pitanju u Hrvatskoj prošli sve sudske instance, pa i Ustavni sud.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je juče konačnu presudu, prema kojoj je Slovenija odgovorna za vraćanje stare devizne štednje štedišama podružnica Ljubljanske banke izvan te zemlje, a Srbija štedišama Invest banke izvan njenih granica.