"Počelo je još od leptirića, poker aparata, kladionice, automat klubova... do elitnih hotela na primorju... i to tako traje već 10 godina...".
Tako je momak s problemom kockanja započeo svoje prvo obraćanje savetovalištu za pomoć i podršku osobama, zavisnicima od kocke, pišu danas "Vikend novine".
U poslednjoj fazi koju imaju patološki kockari, koja se naziva faza očaja, tragao je za mestima koja mu mogu pružiti pomoć kako bi uspeo da izađe iz agonije koja ga je snašla.
"Postajem polako svestan problema u kome se nalazim, ali opet se sve svodi na to: 'E da mi je da se izvadim, ne bi' ga više nikad igra' ", i sve tako u krug. A kako kaže ona narodna, stara, 'Nije majka sina klela što je izgubio, nego što se vadio'. Najgore od svega je što mi nije prvi put da sam u ozbiljnom problemu, desilo mi se već dva puta, ali iznosi koje sam dužan bio nisu bili ništa strašno. Ovo sad je već daleko od toga, i strašno je. Mnogo puta sam rekao da neću više da kockam, ali kao u filmu 'Mi nismo anđeli', kao da na mojim ramenima stoje đavo i anđeo i svađaju se. Jedan dan preovladava jedan, drugi dan drugi. Ali kako god okreneš, preovladava ovaj lošiji, izgleda. Mada dok ovo pišem, verovatno preovladava ovaj bolji...", napisao je ovaj Podgoričanin u mejlu, tražeći pomoć u savetovalištu.
Kazao je da ima 25 godina, završen fakultet (osnovne i specijalističke studije), odličnu porodicu, dobar posao, dobre drugove, prijatelje, kumove, rodbinu, kolege...
"Svi me znaju kao super, odličnog, dobrog, vrednog, vaspitanog, kulturnog momka... A niko od njih ne zna da vodim dvostruki život. Moj dvostruki život se ogleda u tome što sam za sve kako sam gore naveo odličan, ali sam kockar. I dok ovo pišem, smišljam izgovor sa kojim ću da se opravdam danas kod kamataša koji će da zove, jer kasnim sa mesečnom obavezom. Negde u podsvesti smišljam šta bih mogao da kažem i drugima koji će da zovu sutra, prekosutra i tako svakim danom. Shvatam da sa ovim mogu samo da izgubim i porodicu, i posao i drugove i sve ljude oko sebe. To je najmanje od svega što želim. To je stvar koja me ubija i koja mi je najveći teret. Shvatam da imam problem. Shvatam da sam zavisnik. Shvatam da mi treba pomoć", naveo je on.
Ovaj mladić je sada ušao u treći mesec uspešne apstinencije, zato što više nema poriva za kockom zahvaljajući tretmanu za koji se odlučio u Savetovalištu Entera-Podgorica pri ADP-Zid.
"Za samo dva meseca, ali pun snage i želje da se reši problema, uspeo je u povratku na pravi put! Njegov primjer je pokazatelj svima koji imaju problem s kockanjem da ne čekaju da se problem sam reši i da bolest kakva je patološko kockanje uznapreduje, već da na vreme potraže stručnu pomoć i odluče se na tretman. Primer je da se i posle 10 godina kockanja uz jaku želju i volju 'kocka može baciti", zaključili su u saopštenju.