Boravak gurua izraelske samoodbrambene veštine KAPAP, Avija Nardije, ustalasao strasti u Baru. Dočekan sumnjičavo, ispraćen uz ponudu da se doseli pod Rumiju.
Dolazak penzionisanog majora i instruktora izraelskih specijalaca Avija Nardije u Bar, razbudio je početkom novembra duhove u već jesenje učmalom lučkom gradiću. Vansezonske "strasti“ pod Rumijom imale su očekivano poreklo.
"Upućeni" u komplikovanu bezbednosnu situaciju u Crnoj Gori i regionu, što je danas, verovatno, najbrojnija zajednica najmanje balkanske države, iskalkulisali su logično pitanje: Šta će planetarno poznati ekspert za borbu protiv terorista u Baru?
Da je situacija vanredna, zabrinutim barskim "bezbednjacima" ukazivala je i najava da major Nardija u Bar stiže kao ekspert za "nekakav" KAPAP i da će održati kurs iz samoodbrane u situacijama teroristikog napada.
Da su zabrinuti videli ko se sve našao u "odboru za doček" trenera najelitnije izraelske antiterorističke jedinice Jamam, barske ulice bi, izvesno, za neko vreme opustele...
Jer, u vetrovitoj oktobarskoj noći za okruglim stolom jednog poznatog sutomorskog restorana sedeli su instruktori i šampioni praktičnog streljaštva, specijalisti za terorizam, inspektori za krvne delikte...
Ni reporteru Monda, pozvanom na druženje sa ekspertom za antiterorizam i samoodbranu iz Izraela uoči dvodnevnog kursa koji je držao u Baru, nije bilo svejedno dok je prilazio pomenutoj družini. Mada je repertoar "okruglog stola" u restoranu delovao obećavajuće, što priložena fotografija sa lica mesta delimično dokazuje.
Prvi kontakt sa majorom Nardijom delovao je još relaksirajuće od đakonija barske kuhinje umetnički postrojenih po ovalima na stolu. Čuveni Avi, vodeći majstor veštine kojom se služe svi specijalci po mnogima najspremnije armije sveta, bio je u težinskom smislu pero-laka kategorija spram većine društva za stolom i pojavom i držanjem odavao utisak veselog greenpeace aktiviste.
Organizatorima dvodnevnog kursa KAPAP-a iz kluba za praktično streljaštvo Rumija je tokom večere čak indsikretno i zamerano na tvrdnjama da su u Bar doveli jednog od najvećih živih majstora za samoodbranu na planeti. Takvoj atmosferi doprinosio je i prvi saradnik 52-godišnjeg Izraelca, Željko Vujičić, odajući pojavom i držanjem utisak benevolentnog penzionisanog vaterpoliste sa Panonske ravnice...
Atmosfera po završetku večere, bila je u skladu sa vizuelnim utiscima: 52-godišnjem Izralecu je noć uoči prvog dana obuke u skladu sa tradicionalnim crnogorksim običajima ponuđeno da ostane u Crnoj Gori uz obaveznu opasku: "Da te oženimo".
Vujčiću ženidba nije ponuđenja, što je objašnjeno poreklom njegovom prezimena i porukom koja bi u slobodnom prevodu mogla da glasi "što ćeš nam ovamo kad si naš".
Jutro je donelo sasvim drugačije druženje sa Avijem i Željkom u jednoj sportskoj hali na periferiji Bara. Na prvi čas obuke iz samoodbrane po sistemu KAPAP, stiglo je oko četrdesetak učenika, mahom teške kategorije, usled čega je profesor Nardija delovao krajnje bezopasno.
Prva lekcija bila je iz oslobađanja od terorističkih otmičara, a potom je usledila i demonstracija i učenje samoodbrambene tehnike kakva na ovim prostorima nije često, ili nije nikad gledana. Kako je vreme odmicalo, Izraelac je mamio sve veće simpatije kod svojih učenika, ponajviše zbog stila toplo-hladno kojim ih je podučavao terajući ih prvo na bolnu grimasu a potom na smeh. Njegov tvrdi akcenat engleskog odgovarao je barskom "dijalektu" ovog jezika pa sporazumevanje nije predstavljalo problem.
U pauzama upoznavanja Barana sa KAPAP-om, major Nardija je vodio razgovor za Mondo.
"Kapap je od borilačka veština kojom se izraleska armija služi od njenog nastanka. Na početku ona je bila zapravo mešavina borilačkih i drugih vojnih veština neophodnih u ratu. Obuka iz Kapap-a specifična je po tome što je bazirana na principima a ne na tehnikama. Uključuje najprimjenjivije i najefikasnije tehike iz mnogih borilačkih veština. Vremenom je obuka iz ove veštine nazvana Krav Maga, a prvi koji je vratio ime Kapap sam bio ja", počinje priču sa žarom u očima major Nardija.
Moderni KAPAP (skraćenica od Krav Panim el Panim - borba prsa u prsa), nastao je početkom 21. Veka kada je onsovana Internacionalna KAPAP federacija, kao neprofitna organizacija sa sedištem u Izraelu. Naš sagovornik je bio zaslužan za njenu selidbu u SAD.
"U Americi sam započeo jedinstveni razvoj KAPAP odbrambenog sistema. U tom cilju proveo sam izvesno vreme i u Japanu, kao i nogim drugim krajevima sveta susrećući se sa majstorima borilačkih veština, trudeći se da učim od najboljih i usvajam najprimjenjivije. Ukratko, držao sam se principa - uvek učenik, ponekad učitelj. Usavršavanje, međutim, nikada nije išlo u pravcu koji bi mogao da naruši onaj etički kod koji bi najlakše mogao da se definiše kroz samurajski princip da borba nikada ne sme da bude nečasna", kaže Nardija.
On objašnjava da KAPAP danas obuhvata i borenje prsa u prsa, samoodbranu, praktično pucanje kao i specijalizirane veštine poput telohraniteljske zaštite, defanzivne vožnje, obuke za reagovanje u situacijama terorističkog napada i sl. Glavna odlika KAPAP-a je, kaže Nardija, u njegovoj primenjivosti.
"Maksima koja odražava filozofiju KAPAP-a glasi „bolje biti učenik realnosti nego majstor iluzije“. Džudo je sjajna borilačka veština, karate takođe, kao i boks, aikido... Ali, u nekim situacijama da bi ste preživeli neće vam biti dovoljno da se oslanjate isključivo na tehnike tih veština čak i ako ste njihov veliki poznavalac, majstor. U realnim okolnostima često su nam potrebna poznavanja svih tih veština, ili nekoliko njih, da bi se odbranili", objašnjava Nardija.
On dodaje da je KAPAP drugačiji od većine borilačkih veština i zato što za svaku situaciju u kojoj je potrebna samoodbrana nudi nekoliko varijanti.
"KAPAP je veština samoodbrane prilagođena realnim okolnostima, uči kako da se odbranite od napadača sa oružjem, kako da se oslobodite od otmičara, kako da pobegnete od vatre, kako da vozite automobil u situacijama napada, kako da pucate i borite se vatrenim oružjem u specifičnim situacijama napada i stresa", nastavlja nekadašnji instruktor najčuvenije antiterorističke jedinice na planeti.
Nardija ističe da je KAPAP ujedno i veština suočavanja čoveka sa samim sobom.
"Treninzi KAPAP-a podrazumijevaju obuku iz borilačkih veština, sa i bez oružja, ali i vještinu samokontrole i psihički trening koji priprema čoveka da se adekvatno odbrani kada je na minimumu energetskih rezervi, u ekstremnim situacijama. Izraelski vojnici su jedni od najboljih u svetu upravo zbog toga što su obučeni da izvršavaju borbene zadatke i u situacijama kada dva dana nisu pili i jeli", objašnjava Nardija.
Tokom dvodnevnog seminara u Baru, guru svetske KAPAP familije, demonstrirao je, između ostalog, tehnike samoodbrane od fizički nadmoćnog napadača. Sve su zasnovane na dobrom poznavanju anatomije.
Tokom obuke, Nardija je demonstrirao i metode oslobađanja od otmičara. Pogledajte kako se oslobađaju ruke obmotane selotejpom ili plastičnom trakom kakve danas umesto „lisica“ koriste i mnoge policije.
Nardija je bio angažovan kao instruktor u mnogim specijalnim jedinicama na svetu. Tokom razgovora se veoma pohvalno izrazio o srpskim specijalcima koje je imao priliku da podučava, ali i članovima KAPAP klubova po Srbiji.
"Ljudi su na ovim prostorima prilično krupni, hrabri i vešti. Možda nekada krupnoća donosi sporost, ali kada se to prevaziđe dobijate fantastične borce", kaže Nardija.
Na pitanje o impresijama koje nosi o ljudima iz Crne Gore koje je obučavao tokom seminara u Baru, imao je zanimljiv odgovor.
"Vidite li onu ženu koja prelazi ulicu?", upitao je Nardija reportera MONDA u jednom barskom restoranu tokom druženja sa učesnicima seminara iz KAPAP-a.
"Siguran sam da kada bi je neko ovog trenutka napao da bi svi ljudi koje sam minulih dana upoznavao sa KAPAP-om, skočili da je odbrane. Znam da je među ovih čestrdesetak učesnika seminara bilo ljudi različitih vera i nacija, objašnjeno mi je da je Bar specifičan o tome. Ali ja sam prepoznao taj specifičan viteški duh kod svih, bez razlike. A upravo mi je to najvažnije kada obučavam ljude ovoj veštini. Taj, da se tako izrazim, karakter samuraja", ispričao je Nardija.
Na kraju razgovora Izraleac se nadovezao na impresije koje nosi iz Bara, objasnivši zbog čega su ljudi u pojedinim krajevima sveta bolji ratnici od nekih drugih.
"Najbolji su ratnici koji moraju da brane svoj dom. Vojnici koji brane svoju granicu, uvek su boljeg duha od onih koji napadaju tuđu. Zato je samoodbrambena veština uvek superiorna od one koja se izvodi radi agresije. Kada obučavam ljude iz KAPAP-a, vežbam ih i da ove tehnike nikada ne koriste usituacijama kada im je povrijeđen ego, već samoonda kada im je samoodbrana zaista neophodna. One kod kojih prepoznam da su spremni da KAPAP zloupotrebe za agresiju, ne obučavam", kaže Nardija.
(Teks, videot i foto: Mladen Stojović, www.mondo-me)
