Dok odrasli visoke temperature doživljavaju kao neprijatnost, za bebe i malu djecu ona predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik. Njihov organizam još nije razvio efikasan sistem regulacije tjelesne temperature, zbog čega se mnogo brže pregrijavaju, ali i dehidriraju.
Upravo zato, tokom toplotnih talasa roditelji moraju da obrate pažnju ne samo na to koliko dugo dijete boravi napolju, već i na prve, često suptilne znake organizama koji više ne uspijeva da se izbori sa vrućinom.
"Mala deca imaju lošiju termoregulaciju od odraslih i zato mnogo teže podnose visoke spoljašnje temperature. Njima moramo da pomognemo u održavanju normalne telesne temperaturoe", objašnjava za EUpravo zato, dr Dunja Civrić, pedijatar u penziji, koja iza sebe ima decenije iskustva u radu sa djecom i roditeljima.
Zašto su bebe posebno osjetljive na vrućinu?
Razlog za ovo pre svega treba tražiti u činjenici da je tijelo bebe građeno drugačije od tijela odraslog čovjeka.
"Površina kože u odnosu na telesnu masu znatno je veća nego kod odraslih, a i glava je proporcionalno mnogo veća. Sve to doprinosi da se telesna temperatura teže reguliše", objašnjava dr Civrić.
Dodatni problem predstavlja činjenica da znojne žlijezde kod male djece još nisu u potpunosti razvijene. Zbog toga se bebe manje znoje, pa organizam teže oslobađa višak toplote. Posljedica je da tjelesna temperatura brzo raste, naročito tokom velikih vrućina.
Kako da prepoznate da li se dijete pregrijalo?
Prvi znaci često izgledaju bezazleno, ali ih ne treba zanemariti: "Najpre se primete rumeni obrazi i topla koža. Ako pregrejanost potraje i razvije se dehidracija, javljaju se suva usta, razdražljivost, nervoza, pospanost, malaksalost i izražena bezvoljnost".
Kod veoma malih beba simptomi su manje uočljivi nego kod starije djece, zbog čega je neophodno da roditelji pažljivo prate ponašanje djeteta. Ako se stanje brzo pogoršava ili dijete odbija tečnost, potrebno je bez odlaganja da se potraži ljekarska pomoć.
Koliko tečnosti je djetetu potrebno?
Potrebe za tečnošću u ranom djetinjstvu su gotovo nepromjenljive, ali se povećavaju tokom velikih vrućina ili bolesti.
"Detetu je u proseku potrebno između 100 i 150 mililitara tečnosti po kilogramu telesne mase dnevno. Međutim, ako ima povišenu temperaturu, povraća ili ima dijareju, potrebe za tečnošću rastu za dodatnih 10 do 15 odsto", navodi dr Civrić.
Važno je da se ima na umu kako se pod "unosom tečnosti" ne podrazumijeva samo voda. U ukupan dnevni unos ulaze i majčino mlijeko, formula, supe i druga hrana koja sadrži tečnosti.
Kod zdravog djeteta nije potrebno da se rutinski daje oralni rehidracioni rastvor samo zbog visokih spoljašnjih temperatura, kako navodi sagovornica. Oni su namenjeni situacijama kada je dijete bolesno ili ima dehidraciju.
Jedna od čestih dilema roditelja jeste i da li je klima-uređaj bezbjedan za bebe.
"Temperatura prostorije u kojoj boravi dete trebalo bi da bude između 22 i 25 stepeni. Klima može da se koristi, ali ne bi trebala da duva direktno u dete", ističe dr Civrić.
Preporuka pedijatra je zato da se prostorija rashladi prije nego što dijete uđe u nju, a zatim da se klima podesi tako da vazduh ne bude usmeren ka njemu. Takođe, razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od oko 10 stepeni.
Kada je bezbjedno da se izađe u šetnju?
Boravak napolju je važan i tokom ljeta, ali vreme izlaska mora pažljivo da se odabere. Najbezbedniji trenuci za šetnju najmlađih su rani jutarnji i večernji sati, dok se izlaganje suncu između 10 i 17 časova ne preporučuje.
Dr Civrić upozorava i na čestu grešku roditelja koji preko kolica prebacuju pelene ili deblje tkanine.
"Gusti prekrivači mogu da stvore efekat staklene bašte i dodatno povećaju temperaturu u kolicima. Umesto zaštite, dete je tada izloženo još većem riziku od pregrevanja", kaže ona.
Mnogo je bolje da se koriste suncobrani za kolica ili fabrički predviđena tenda koja omogućava cirkulaciju vazduha.
Rashlađivanje djeteta na pravilan način
Ako se dijete pregrijalo, naglo rashlađivanje može pravi više štete nego koristi.
"Dete nikada ne treba da se poliva hladnom vodom, ni alkoholom. Rashlađivanje treba da bude postepeno, prijatno toplom vodom, uz često umivanje i kvašenje šaka i stopala", naglašava dr Civrić.
Kod beba koje sisaju najbolji način nadoknade tečnosti jeste češće dojenje.
Odjeća treba da bude lagana, prozračna i od prirodnih materijala. Zanimljivo je da dugi rukavi i nogavice od tankog pamuka ili lana ponekad štite bolje od kratke odjeće, jer sprečavaju direktno zagrevanje kože sunčevim zracima.
Kada je vrijeme za hitan odlazak kod ljekara?
Roditelji bi trebali da potraže medicinsku pomoć ako primijete: upale oči, izrazito suv jezik i usta, pospanost i otežano buđenje, izraženu malaksalost, odbijanje tečnosti, povraćanje ili dijareju, visoku tjelesnu temperaturu koja ne spada kod djece i beba.
"Kod dece se stanje menja izuzetno brzo. Za samo nekoliko sati može da dođe do ozbiljne dehidracije, zbog čega je važno da se odreaguje već na prve znake pregrevanja", upozorava dr Civrić.
Ona podsjeća da zaštita od sunca ne podrazumeva samo kremu sa zaštitnim faktorom.
"Deca obavezno treba da nose šešir, jer je njihova glava proporcionalno veća nego kod odraslih i zbog toga se mnogo brže zagreva. Uz šešir, preporučuju se i naočare za sunce, kao i kreme sa visokim zaštitnim faktorom namenjena deci", zaključuje dr Civrić.
(EUpravo zato)