Veliku ulogu antifašističkog (ili antifašističkih) pokreta na teritoriji SFRJ davno su priznale sve zemlje sveta, uključujući i velike sile, a mi kao da je se danas stidimo, kažu domaći istoričari.
Dimić, inače, podseća da je rat počeo septembra 1939. godine napadom na Poljsku od strane Nemačke, da je trajao šest godina i da je okončan 9. maja padom Berlina. Berlinska operacija, dodao je, počela je 16. aprila, a okončana je 2. maja, "nakon kojeg je usledilo haotično stanje u Nemačkoj, samoubistva i ubistva, da bi nedelju dana kasnije bio potpisan ugovor o predaji". "To je značilo da je okončan jedan rat kojem je učestvovalo 40 država sveta, u kojem je samo šest bilo neutralno, i koji je porodio 55 miliona žrtava", naglasio je Dimić.
Direktor Centra za regionalizam istoričar Aleksandar Popov ističe da je pokret protiv fašizma u tadašnjoj Jugoslaviji bio izuzetno jak i da je konačno doveo do potpunog oslobođenja naše zemlje od nemačke okupacije.
Podseća da su tu veliku ulogu antifašističkog pokreta na teritoriji SFRJ priznale sve zemlje sveta, uključujući i velike sile, što je omogućilo jugoslovenskim vlastima da na tom "velikom kapitalu" grade budućnost zemlje.
"To je kapital koji je tadašnji predsednik Tito i tadašnje rukovodstvo znalo dobro da iskoriste u odnosima s velikim zemljama. To je izazivao veliki respekt kod velikiih sila i ostalih zemalja zato što je tako snažan pokret otpora bio u jednoj zemlji kao što je Jugoslavija", smatra Popov.
Dodaje da su pokreti otpora postojali u mnogim zemljama Zapadne Evrope, poput Holandije, Francuske i Norveške, ali da su po brojnosti i učinku antifašističke snage Jugoslavije bile među jačih u tadašnjoj Evropi.
Kako je objasnio, tadašnja Komunistička partija uspela je da, na liniji borbe protiv fašizma, okupi takve snage koje su vremenom postale prava armija koja je oslobođenje dočekala kao respektabilna vojna sila.
"Ona je sigurno bila značajan partner savezničkim snagama u borbi protiv Nemaca i to je istorijska činjenica koju su priznale zapadne zemlje. Mislim da je naša oslobodilačka vojska odvukla veliki deo nemačkih snaga i držala ih vezane za ovu teritoriju, što je olakšavalo borbu na drugim terenima u Evropi, i to je činjenica koja se mora imati u vidu", rekao je Popov.
Istoričar Ljubodrag Dimić napominje da su u to vreme na prostoru Jugoslavije bila aktivna dva antifašistička pokreta - jedan levičarski na čelu sa Komunističkom partijom Jugoslavije (partizanski pokret) i drugi građanski, "koji je predvodila ili na neki način simbolizovala Jugoslovenska vojska u otadžbini ili četnički pokret", ali primećuje istovremeno da ovde antifašizmom kao da nije "na ceni".
"Ne treba zaboraviti da je 9. maj, danas Dan Evrope, u stvari datum koji simbolizuje antifašizam, a da o antifašizmu na ovim prostorima i u ovom gradu i u državi nedovoljno vodimo računa. Dok drugi u okruženju izmišljaju svoj antifašizam, mi kao da ga se na neki način stidimo, bilo da je levičarski ili onaj koji su simbolizavale građanske snage", primećuje Dimić.
Rat je, ističe, Dimić, bio izuzetno težak za jugoslovenski, a pogotovo srpski narod, pominjući oko 1,7 miliona poginulih (sporan broj poginulih).
Dimić je zaključio da je na kraju teško je reći ko je pobednik, a ko je izašao kao gubitnik iz rata. "Vreme u kojem živimo podseća na vremena koja su u nekim elementima prethodila i Drugom svetskom ratu. U tom kontekstu je zaista teško reći ko je iz njega izašao kao pobednik, a ko kao gubitnik. Verovatno su pobedili samo oni koji su ostali živi, a oni koji su poginuli ili ostali teški invalidi, bilo na kojoj strani, svakako su veliki gubitnici jednog nepromišljenog sukoba, u koji velike sile ulaze uvek onda kad ne mogu da politički razreše svoje odnose", poručio istoričar Ljubodrag Dimić.
"Tokom tih godina, podjednako kao i u Evropi, dešavala su se istrebljenja čitavih naroda. U Evropi je stradalo između pet i šest miliona Jevreja. Istrebljenja tog naroda na prostoru Jugoslavije obavile su okupatorske nemačke formacije i u Srbiji na prostoru Nezavisne države Hrvatske, Slovenije, Makedonije... stradalo je gotovo 65.000 Jevreja", podsetio je Dimić.
Na pitanje kolika je uloga Srbije i regiona u oslobađanju Evrope od okupatora, Popov nije želeo da izdvaja konkretnu ulogu Srbije u oslobodilačkom ratu, podsetivši da je narodnooslobodilačka borba bila jedinstvena i da su proleterske brigade ratovale na celoj teritoriji nekadašnje Jugoslavije u mešovitom sastavu.
Smatra i da nije dobro što se u poslednje vreme vrši revizija istorije kako u Srbiji, tako i u ostalim zemljama, posebno u Hrvatskoj, čime se oslobodioci i pravi borci protiv fašizma proglašavaju za zločince, dok se kolaboracionisti i kvislinzi nastoje rehabilitovati i prikazati u javnosti kao da su oni "bili heroji ili da su bar u neku ruku bili u istoj ravni kao partizani koji su delovali kao oslobodilačka snaga".
"To je štetno za Srbiju, ali i za ostale zemlje koje to rade, zato što, umesto da kapitalizuju to učešće u antifašističkoj koaliciji, što je i danas jedan veliki moralni i politički kapital, mi zapravo kao da se stidimo tog antifašizma i nama je trebalo da dođe Putin ovde pre nekoliko godina da upozori na to da smo oduzeli imena ulica oslobodiocima Beograda i dali neka druga imena koja nemaju veze s tim", rekao je Popov.
On, međutim, upozorava na pojavu neonacizma poslednjih godina, što objašnjava, između ostalog, ekonomskom i političkom krizom i dolaskom novih generacija koje nisu upoznate sa istorijom.
Zato podvlači da je potrebno da se stalno vodi računa da se mladim generacijama govori o pošasti fašizma, da se upozoravaju na to da to nije modni trend, već ogromno zlo koje, ako bi se materijalizovalo, moglo bi da oživi stare aveti i napravi isto zlo koje se desilo 40-ih godina prošlog veka.
