Grci rekli odlučno NE na referendumu, na kom su se izjašnjavali da li prihvataju dodatne restriktivne mere štednje, u zamenu za stranu finansijsku pomoć za spasavanje privrede. Slavlje u Atini.
22.20 - Na osnovu 80 odsto glasova, koliko je do sada prebrojano, opcija protiv mera štednje osvojila je 61 odsto glasova, a opcija "da" - 38 odsto.
22.00 - Na osnovu 60,19 odsto prebrojanih glasova, 61,31 odsto Grka je na današnjem referendumu bilo protiv prijedloga međunarodnih kreditora, preliminarni su podaci grčkog Ministarstva unutrašnjih poslova. 38,69 odsto Grka bilo "za". Izlaznost je dostigla 60,58 odsto
20.50 - Prema najnovijim podacima,na osnovu 50 odsto obrađenih podataka, koje javlja BBC, na referendumu NE reklo 61.2 odsto, a DA 38.8 odsto izašlih birača.
20.30 - Na osnovu 40 odsto prebrojanih glasova, za NE je glasalo 61 odsto građana, a za DA 38,9.
20.20 - Na osnovu 30 odsto izbrojanih glasova, na današnjem referendumu vodi opcija protiv predloga EU i MMF, objavljeno je na sajtu grčkog Ministarstva unutrašnjih poslova. Oxi" (ne) na referendumu zaokružilo 60,69 odsto birača. Na drugoj strani 39,31 odsto Grka zaokružilo je "Nai" (da).
20.15 - Na ulicama Atine već je počelo slavlje onih koji se protive sporazumu s kreditorima.
19.45 - Rezultati posle 20 odsto prebrojanih glasova pokazuju da je za "ne" glasalo 60,49 odsto glasača, a za da 39,51 odsto.
19.20 -- na osnovu prebrojanih oko 10 odsto glasova za "ne" je glasalo 59,8 odsto birača, a za "da" 40,1 odsto.
I izlazne ankete pokazivale su da "ne" (na grčkom OXI) ima prednost u odnosu na "da". Prema četiri agencije za istraživanje javnog mnjenja, odgovor "ne" je prevagnuo.
This is what a Greek "no" looks like. All 4 pollsters agree no. But they could be wrong pic.twitter.com/jEfLyd6W8e
— Robert Peston (@Peston) July 5, 2015
Grčka televizija ANT procenjuje da je oko 65 odsto građana izašlo na glasanje, preneo je BBC.
Procene ishoda današnjeg referenduma su bile neizvesne jer je razlika među pristalicama "Da" i "Ne" na referendumu bila mala, u okviru statističke greške.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao je ranije danas za nemački radio Dojčlandfunk da će Grčka morati da uvede drugu valutu ukoliko na referendumu pobedi opcija "ne". Sa druge strane, saopšteno je da Grčka vlada ne razmatra štampanje nove valute, rekao je koordinator pregovora Atine sa kreditorima Euklid Cakalotos po zatvaranju birališta u Grčkoj.
Portparol grčke vlade Gavril Sakelaridis izjavio je večeras da će se napor za postizanje sporazuma Atine i poverilaca "intenzivirati počevši od večeras".
"Veliki pripremni rad je urađen na postizanju sporazuma. Banka Grčke će poslati zahtev ECB-u večeras, verujemo da postoje snažni argumenti za podršku ELA (hitno finansiranje likvidnosti)", rekao je Sakelaridis za televiziju ANT1.
Sakelaridis je rekao da pregovori moraju biti zaključeni vrlo brzo, možda već za 48 sati.
U Grčkoj se oko 10 miliona ljudi izjašnjavalo na referendumu, a biračka mesta bila su otvorena od sedam sati jutru po lokalnom vremenu (šest po srednjoevropskom) do 19 sati.
Premijer Grčke Aleksis Cipras razgovarao telefonom sa predsednikom Francuske Fransoa Olandom, javio je Rojters.
Predsednik Francuske i kancelarka Nemačke, Fransoa Oland i Angela Merkel, sastaće se sutra u Jelisejskoj palati u Parizu kako bi razgovarali o rezultatima referenduma u Grčkoj.
Istovremeno, britanski premijer Dejvid Kameron najavio je da će sutra održati vanredni sastanak sa savetnicima i ključnim ministrima.
"NAROD UZEO SUDBINU U SVOJE RUKE"
Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio da je njegova prezadužena zemlja odlučna u tome da donese odluku o sopstvenoj sudbini u evrozoni, pošto se građani izjasne na vanrednom referendumu koji je sazvao.
"Niko ne može ignorisati poruku odlučnosti naroda koji uzima sudbinu u svoje ruke", rekao je Cipras nakon što je glasao u osnovnoj školi "Dimotika" u Atini.
Cipras je na glasačkom mestu dočekan ovacijama i uzvicima "Oxi, oxi" (ne,ne).
Dolazak Ciprasa na glasanje pratio je veliki broj novinara iz Grčke i celog sveta, te je nastala velika gužva prilikom njegovog dolaska i odlaska sa birališta.
I ministar finansija Janis Varufakis je glasao, a na glasanje je došao sa svojim ocem Jorgosom (90).
On je izjavio da feferendum daje Grcima šansu da donesu odluku o ultimativnom zahtevu za sprovođenje strogih mera štednje koji su dostavile druge države iz 19-člane evrozone.
"Veliki neuspeh u evrozoni rezultirao je zahtevima za dodatnim merama štednje o kojima sami Grci treba da izraze stav", rekao je Varufakis, i dodao da današnji referendum "pruža nadu Evropi da zajednička valuta i demokratija mogu koegzistirati", prenosi američka agencija AP.
Na referendumu su glasali i čelnici opozicionih stranaka, javila je grčka agencija ANA.
Lider glavne opozicione stranke Nova demokratija i bivši grčki premijer Antonis Samaras rekao je da "Grci danas odlučuju o sudbini zemlje". "Zaokružujemo 'da' Grčkoj, 'da' Evropi", rekao je on u kratkom obraćanju posle glasanja.
Liderka Svehelenskog socijalističkog pokreta, PASOK, Fofi Genimata, rekla je da je ovo vreme odluke i odgovornosti i da ljudi moraju da budu ujedinjeni, glasaju za nadu, demokratiju i dostojanstvo. "Želimo održiv sporazum. Šaljemo snažno 'da' Evropi i evru, složno i odgovorno", rekla je ona.
Lider partije Reka (To Potami) Stavros Teodorakis upozorio je protiv podela, izražavajući nadu da "seme nesloge koji su neki nepromišljeno posejali, neće proklijati". "Za nekoliko sati moramo se suočiti sa velikim problemom ove zemlje ujedinjeni. Moramo jačati njen evropski kurs. Nadam se da će premijer održati obećanje", rekao je on.
ANA je prenela i Teodorakisovu optužbu iz intervjua za nemački "Fokus" na račun premijera Aleksisa Ciprasa da svoju karijeru stavlja iznad dobrobiti zemlje. "On je problem, on je taj koji mora da ode", rekao je on.
Prema "Fokusu", Teodorakis se nada da će mladi glasati na referendumu za Evropu a protiv "balkanizacije Grčke".
Generalni sekretar Komunističke partije Grčke Dimitris Kucumbas rekao je da narod treba da bude ujedinjen pred novim razvojem događaja.
Athens, electoral spot: NO/YES representatives on the right, KKE with its own ballot on the left. #Grefenderumpic.twitter.com/GrBLgPTPKm
— spyros gkelis (@northaura) July 5, 2015
REFERENDUM - KAKO I ZAŠTO
Održavanje referenduma o sporazumu sa evropskim vladama, Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), inicirao je grčki premijer Aleksis Cipras i glasanje je organizovano za samo devet dana.
Poslednji put Grci su na referendumu glasali pre 41 godinu, 1974, kada su odbacili obnavljanje monarhije posle pada hunte "crnih pukovnika".
Na referendumu pitanje glasi “Da li da se prihvati nacrt sporazuma koji je predstavila Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond na sastanku Evrogrupe 25. juna 2015. i koji se sastoji od dva dokumenta a šačinjava jedinstven predlog? Prvi dokument je naslovljen Reforme za dovršetak aktuelnog programa i posle njega, a drugi Preliminarna analiza održivosti duga”.
Poverioci Grčke zahtevaju reforme u zamenu za produženje sporazuma o paketu pomoći do novembra, ali je produženje odbijeno a program pomoći okončan kao što je planirano 30. juna, nakon prošlonedeljne propasti pregovora grčke vlade i kreditora.
Upisano je 9.855.029 birača koji će se izjašnjavati na 19.159 biračkih mesta širom Grčke, a kao i do sada Grci iz dijaspore moraju da se vrate u zemlju ukoliko žele da glasaju.
Vlada je saopštila da veruje da bi odbijanje ponuđenog sporazuma moglo da ojača poziciju Atine za pregovaračkim stolom i osigura postizanje "boljeg sporazuma".
U kampanji su Ciprasova radikalna levičarska partija Siriza i Nezavisni Grci agitovali protiv sporazuma sa kreditorima, podržani desničarskom Zlatnom zorom, dok su opoziciona Nova demokratija, Pasok i Reka (To Potami) za "da".
Grčki ministar finansija Janis Varufakis najavio je da će se povući ukoliko na referendumu bude više glasova za sporazum, a za irski radio RTE rekao da je sporazum sa kreditorima "manje-više napravljen" a da je jedino preostalo pitanje otpis duga.
Prema podacima grčkog ministarstva finansija, ukupan iznos duga Grčke na dan 1. april ove godine, iznosio je 312,7 milijardi evra.
Znatan njegov deo - 184 milijarde, otpada na Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) - 131 milijardu, kao i na vlade zemalja evrozone, uključujući Nemačku, Francusku, Estoniju, Slovačku.
Grčka je dužna i 27 milijardi evra Evropskoj centralnoj banci ECB i 21 milijardu MMF.