U Srbiji se, prema nezvaničnim podacima, baci i do deset odsto hleba, što je u odnosu na razvijene zemlje veoma porazan podatak. I
U Srbiji se, prema nezvaničnim podacima, baci i do deset odsto hleba, što je u odnosu na razvijene zemlje veoma porazan podatak, izjavio je u utorak prof. dr Đorđe Psodorov iz novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije.
Iako ne postoje precizni statistički podaci, "veruje se da smo među najvećim potrošačima hleba u Evropi", rekao je on napominjući da je neopravdano bacati velike količine najvažnije domaće životne namirnice pošto se i stari hleb može upotrebiti na više načina.
U Francuskoj, Nemačkoj ili Sloveniji sav proizvedeni hleb se gotovo potpuno upotrebi u ljudskoj ishrani i "nema ga po kontejnerima kao kod nas", ali treba imati na umu da je u razvijenim zemljama ta namirnica znatno kvalitetnija nego kod nas i cena kilograma je od pet do deset evra.
Na konferenciji za novinare povodom predstojećeg Festivala hleba, Psodorov je napomenuo da u Novom Sadu (a to važi i za Srbiju) jedemo prosečno kvalitetan hleb, a problem je u tome što "kvalitet hleba ne prati kvalitet pšenice".
Često se dešava da se u proizvodnju te namirnice ulaže veoma malo jer "brza zarada tera pekare da prave hleb po ubrzanom postupku pa je on onda bez ukusa, nema punoću i aromu i ne može da se sačuva duže od dana.
Kad bi naši pekari želeli da prave najkvalitetniji hleb, morali bi mnogo više da ulože u proizvodnju pa bi bio i znatno skuplji što "džep većine naših potrošača ne bi mogao da podnese", zaključio je profesor Psodorov.
U Novom Sadu je oko 220 registrovanih pekara koji ukupno dnevno proizvedu 300.000 do 320.000 vekni hleba teških uglavnom 600 grama.
(www.mtsmondo.com/Tanjug)