Grad Nagasaki obeležio je danas 70. godišnjicu američkog nuklearnog napada uz pozive na uništavanje nuklearnog oružja i odustajanje od planova japanske vlade da poveća ulogu vojske.
Gradonačelnik japanskog grada Nagasakija Tomihisa Taue pozvao je danas šefove svetskih nukleranih sila, uključujući u predsednika SAD Barak Obamu, da dođu u Nagasaki i Hirošimu i vide iz prve ruke ishod nuklearanog bombardovanja 1945. godine.
"Uputio sam poziv njima i svim ljudima sveta da dođu u Nagasaki i Hirošimu u uvere se u ono sto se dogodilo pod tim oblakom u obliku gljive, pre 70 godina", rekao je Taue tokom ceremonije sećanja, prenosi Sputnjik.
Prilikom eksplozije atomske bombe u Nagasakiju poginulo je 74.000 ljudi. Bomba je eksplodirala je na oko 500 metara visine, a njena težina je bila 4, 65 tona.
Kao posledice dejstva atomske bombe pojavila se masovna leukemija i brojne genetske i patološke promene na novorođenima.
Desetine hiljada ljudi, uključujući preživele i rođake žrtava, obeležili su godišnjicu minutom ćutanja, tačno onog minuta kad je atomska bomba pala na Nagasaki 9. avgusta 1945.
Japanski premijer Šinzo Abe je na spomenik žrtvama položio venac od cveća, u pratnji predstavnika 75 zemalja, među kojima je bila i ambasador SAD u Tokiju Kerolajn Kenedi.
"Kao jedina zemlja napadnuta atomskom bombom u ratu, ponovo ističem našu posvećenost da predvodimo globalne napore u cilju nuklearnog razoružanja, kako bismo stvorili svet bez takvog oružja", rekao je Abe.
Jedan od preživelih nuklearnog napada, 86-godišnji Sumiteru Tanigući izjavio je, obraćajući se pristunima, da su nova bezbednosna politika Abeove vlade i zakon kojim je proširena uloga vojske protivni željama preživelih i da će dovesti do rata.
"Ne možemo to da prihvatimo", kazao je Tanigući, koji je detaljno opisao povrede koje je zadobio i stradanja drugih građana Nagasakija kada je na taj grad bačena atomska bomba 9. avgusta 1945.
U 11.02 časova, kada je američki bombarder B-29 bacio bombu nazvanu "Debeli čovek", oglasila su se zvona a zatim je minutom ćutanja odata pošta za više od 70.000 ljudi poginulih u tom napadu.
Još oko 140.000 ljudi je poginulo kada je tri dana ranije na Hirošimu bačena prva atomska bomba, "Mali dečak". Ukupan broj žrtava, uključujući one koji su u narednim mesecima i godinama umirali od povreda i bolesti uzrokovanih radijacijom procenjuje se na oko 300.000.
Nuklearni napadi SAD rezultirali su kapitulacijom Japana 15. avgusta. Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine.
Vašington se nikada nije izvinio za te napade, niti je ijedan američki predsednik posetio Hirošimu ni Nagasaki.
Japan je od kraja Drugog svetskog rata vodio mirnodopsku politiku, a upotreba vojne sile je Ustavom bila ograničena isključivo na samoodbranu.
Abeova vlada je usvojila novu bezbednosnu politiku s reinterpretacijom Ustava i predložila zakon koji omogućava slanje vojske u inostrnstvo da brani napade na svoje saveznike.
Gradonačelnik Nagasakija Tomihisa Taue se u govoru na današnjoj ceremoniji osvrnuo na "raširenu nelagodnost" zbog zakona, koji je usvojen u donjem domu parlamenta.
"Pozivam vladu Japna da sasluša te glasove nelagodnosti i zabrinutosti", kazao je Taue.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun takođe je pozvao na ukidanje nuklearnog oružja.
"Svim srcem vam se pridružujem u globalnom ujedinjenom poviku: Ne više Nagasakija. Ne više Hirošima", rekao je Ban u poruci koju je pročitao visoki predstavnik UN za poslove razoružanja Kim Von Su.
Abe je u kratkom obraćanju rekao da će Japan, kao jedina zamlja koja je iskusila nuklearne napade, nastojati da ima vodeću ulogu u stvaranju sveta bez atomskog oružja.
U Nagasakiju je u vreme napada živelo 240.000 ljudi, a danas taj grad ima 435.000 stanovnika.
Bomba teška oko 4,5 tone bačena je sa visine od 9.600 metara, a eksplodirala je posle 30 sekundi na 500 metara iznad jednog teniskog terena.
Oblak "pečurka" koji je nastao posle eksplozije dostigao je visinu od 16.000 metara. Uništeno je 70 odsto grada, a posle 20 minuta počela je da pada "crna kiša" radioaktivnih čestica.
Broj ljudi koji su oboleli od leukemije je četiri do pet puta veći među ljudima koji su bili izloženi radijaciji u Hirošimi ili Nagasakiju nego među drugim populacijama.
Danas živi oko 8.500 ljudi koji imaju "sindrom atomske bombe" ili bolest definitivno uzrokovanu izlaganjem radijaciji, od 170.000 ljudi koji imaju rak ili druge zdravstvene probleme.