Predsednik Venecuele Nikolas Maduro odbio je ultimatum EU da raspiše nove izbore. Za sada je 10 evropskih zemalja priznalo samoproglašenog šefa države Huana Gvaida za predsednika. Gvaida ne podržava cela EU - Grčka uz Madura.
Venecuela trenutno ima dva predsednika. Jedan je Nikolas Maduro, koga mnogi protivnici u svetu nazivaju diktatorom i drugog, aktuelnog predsednika parlamenta Huana Gvaida, koji se sam proglasio za šefa države.
Ta kriza je podelila svet na one koji podržavaju starog predsednika Nikolasa Madura, i one koji su podržali samoproglašenog predsednika Gvaida. Situacija je eskalirala i pokrenula produbljenje krize upravo na talasu višednevnih uličnih protesta protiv Madura u kojima je više ljudi poginulo, i kako smatra opozicija, neregularnih izbora.
Do sada je 10 zemalja Evropske unije podržalo samoproglašenog predsednika Veneceuele Gvaida. To su: Nemačka, Francuska, Španija, Švedska, Danska, Litvanija, Holandija, Austrija i Portugal, kao i Velika Britanija, koja će uskoro i zvanično napustiti EU.
Ove zemlje su postavile Maduru osmodnevni ultimatum da raspiše nove predsedničke izbore ili će u suprotnom ubuduće komunicrati sa Gvaidom kao predsednikom Venecuele. Ultimatum Maduru istakao je sinoć.
Nakon Madurovog odbijannja, ove zemlje su odlučile da priznaju Gvaida za predsednika.
Ali, nije cela EU uz Gvaida. Grčka je uz Nikolasa Madura. Italija je, za sada, uzdržana, iako je Gvaido izjavio italijanskim medijima da mu je veoma važno da dobije i podršku ove zemlje.
Predsednik Italije Serđo Matarela, čija je uloga više ceremonijalna i obično se uzdržava od komentarisanja dnevno-političkih događaja, ovog puta je zatražio od vlade da iskaže podršku Gvaidu, ističući da je važno da Italija bude uz svoje saveznike iz EU.
Maduro je, inače, prethodno obavestio EU da je ultimatum odbijen i da predsednički izbori u Venecueli neće biti održani. Tvrdi da su nedavni izbori bili legitimni.
"Priznajem predsednika Skupštine Venecuele, gospodina Gvaida, kao predsednika Venecuele", saopštio je premijer Španije Pedro Sančes.
Istovremeno, i britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant na Twitteru je objavio svoju podršku opozicionom lideru.
Nicolas Maduro has not called Presidential elections within 8 day limit we have set. So UK alongside European allies now recognises @jguaido as interim constitutional president until credible elections can be held. Let’s hope this takes us closer to ending humanitarian crisis
— Jeremy Hunt (@Jeremy_Hunt) February 4, 2019
"Nikolas Maduro nije pozvao na predsedničke izbore, a rok koji smo mu dali je osam dana. Velika Britanija uz svoje evropske saveznike sada priznaje Gvaida za privremenog predednika dok kredibilni izbori ne budu održani. Nadamo se da će nas ovo dovesti do kraja humanitarne krize", naveo je Hant.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc takođe se oglasio na Twitteru.
El régimen de #Maduro se ha negado hasta la fecha a aceptar unas elecciones presidenciales libres y justas. Por este motivo, consideramos desde este momento al Presidente @jguaido como Presidente interino legítimo de conformidad con la Constitución venezolana.
— Sebastian Kurz (@sebastiankurz) February 4, 2019
"Režim Nikolasa Madura dosad je odbio da prihvati slobodne i poštene predsedničke izbore. Zbog toga, od sada, smatramo Huana Gvaida za legitimnog privremenog predsednika", naveo je Kurc.
Nemačka kancelarka Angela Merkel nazvala je danas Gvaida, tokom posete Japanu, "legitimnim privremenih predsednikom", navodi AP.
Holandski ministar spoljnih poslova Štef Blok rekao je da i ta zemlja priznaje Gvaida kao privemenog predsednika.
"Period od osam dana za raspisivanje demokratskih i transparetnih izbora u Venecueli danas je istekao. Želimo sloboda i demokratija da se vrate u Venecuelu što je pre moguće", poručio je Blok na Tviteru.
Francuski predsednik Emanuel Makron saopštio je na Twitteru da Francuska priznaje predsednika parlamenta Huana Gvaida kao privremenog predsednika dok se ne odrze novi izbori.
"Venecuelanci imaju pravo da se slobodno i demokratski izraze. Francuska priznaje Gvaida kao privremenog predsednika da sprovede izborni proces", naveo je Makron.
Prethodno je šef francuske diplomatije Žan-Iv le Drijan rekao da Gvaido ima legitimno pravo da
On je dodao da će se Francuska konsultovati sa svojim evropskim partnerima oko Venecuele, ističući da je najvažnije da se sukob u zemlji reši na miran način i izbegne građanski rat, preneo je Rojters.
Danski ministar spoljnih poslova Anders Samuelson naveo je na Twitteru da i njegova zemlja priznaje Gvaida kao privremenog predsednika dok se ne održe slobodni i demokratski izbori.
On je, uoči sastanka sa šefovima diplomatija EU u Briselu, istakao da pozdravlja slične izjave ključnih EU partnera, najavivši da "sledi važno saopštenje EU", prenosi Rojters.
Švedska ministrka spoljnih poslova Margot Valstrom rekla je da Evropska unija vidi Gvaida kao legitimnog privremenog predsednika Venecuele.
"U aktuelnoj situaciji, mi podržavamo i smatramo Gvaida legitimnom privremenim predsednikom", rekla je Valstrom za švedski radio.
Valstrom je rekla da je EU, koja bi trebalo da kasnije danas objavi saopštenje, ujedinjena u odbacivanju rezultata prošlogodišnjih izbora i uvođenju novih sankcija, kada to bude bilo prikladno.
"Sputnjik" je ranije preneo da je Italija stavila veto na saopštenje Evropske unije, te i ona priznala Gvaida za privremenog predsednika.
"Prema informacijama koje imam, Italija je na sastanku šefova diplomatije u Bukureštu, stavila veto na saopštenje EU u kom se navodi da će Unija priznati Gvaida za predsednika ukoliko se ne organizuju novi predsednički izbori", naveo je izvor za Sputnjik.
Rim nije još zvanično potvrdio informaciju.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro počeo je prošlog meseca svoj drugi mandat, nakon izbora 2018. godine koji su dovedeni u pitanje zbog navodne izborne krađe.
On je poručio da je spreman na dijalog i moguće posredovanje strane države u izborima.
