Naselje Česma u Banjaluci najviše je pogođeno katastrofalnim poplavama, koje su zadesile taj grad u Republici Srpskoj, ali i mnoge druge. Reke Vrbas i Vrbanja su se spojile i sve opustošile.
"Nikad ovako nije bilo! Šta nas ovo snađe?", pitaju se stanovnici banjalučkog naselja Česma, na ivici Vrbasa, koji je, kao i mnoge druge reke u regionu, podivljao prethodnih dana i iza sebe ostavio pustoš.
Ovo naselje već je bilo u potpunosti poplavljeno nekoliko puta u poslednje dve-tri decenije, ali tada nije bilo nasipa. Nakon što je on izgrađen pre desetak godina svi su mislili da se užas neće ponoviti, ali bedem je pre nekoliko dana ipak popustio...
Ekipa MONDA posetila je u nedelju ovo naselje, koje je u jednom trenutku bilo odsečeno od sveta. Voda je odnela viseći most, sve je bilo pod vodom, koja je doprla i do ulaza u Banjalučku pivaru, koja se nalazi u tom delu grada.
"Ovaj most je izdržao, a znaš zašto? Mi u zezanju kažemo da je preko njega prošlo tone i tone gajbi piva, pa kad je to izdržao, što ne bi ovo", priča nam 35-godišnji Goran koji je aktivno učestvovao u odbrani tog naselja i pomagao u čišćenju posledica poplave.
Prizor koji smo zatekli u naselju Česma zaista je potresan.
Sve kuće su u vodi i blatu, meštani iznose nameštaj, belu tehniku, odeću... Nešto su uspeli da spasu, ali mnogo, mnogo više je onih stvari koje su uništene. Dušeci, stolovi, stolice, komode, odeća, pa čak i kasa iz doba ONE Jugoslavije...
U nedelju je prvi put svanulo i sunce, pa su na ogradama svojih kuća i dvorišta iznosili pojedine stvari da se suše. Pomažu jedni drugima, konstantno dolaze drugi ljudi i pitaju za pomoć.
"Komšija, imamo hljeba, aj dođite na ručak", dovikuje jedna žena komšiji koji je do guše u blatu. Odgovara joj: "Hvala, nisam još gladan, kasnije ću".
I drugi su prekriveni blatom. Gledaju u svoje kuće, stvari koje su potpuno uništene... Zatekli smo jednu stariju ženu ispred skromne, niske kućice čiji je pogled lutao negde u daljinu. Pomažu joj da iznese stvari iz kuće. Potom je sela na stolicu ispred barake u kojoj su bila drva, sada potpuno mokra. Stavila je glavu u ruke.
Prekoputa nje, u domu jedne učiteljice je življe. Došle su joj koleginice da joj pomognu da očisti kuću. Sede u dvorištu, uzele su predah, uz pitu, sok...
"Dobar dan, mi smo novinari iz Beograda, ako možemo da slikamo", učtivo smo pitali.
"Ma, uđite, naravno, dobar dan. Kako je u Srbiji? Čuli smo sve, jaooo, muka", odgovaraju uglas.
Moram da priznam da sam bio blago šokiran. Pomislio sam: "Čekaj, oni pitaju za Srbiju, a voda im je uništila gotovo sve!?".
"Loše je u Obrenovcu, baš loše, sad se brani Kostolac", odgovaram, gotovo nevoljno, kao da me je sramota što me to pitaju ljudi kojima je pomoć itekako potrebna.
"Uđi, slobodno, slikaj. Sad je još čisto kako je bilo...", kaže mi Ljilja.
Ulazim i slikam prazne sobe, kupatilo... Dve žene pokušavaju da speru svu prljavštinu... Jedna ustaje, osmeh i pozdrav: "Dobar dan, evo čistimo... biće sve u redu", zrači neverovatnim optimizmom.
Da li ste uspeli da sačuvate neke stvari? Gde ćete da spavate? Šta vam sve treba, sipam pitanja ne bih li im bar nekako pomogao.
"Roditelji će na spratu kuće, a sestra i ja ćemo se snaći", odgovara mi Ljilja, uz pokret rukom, kao "nije ni bitno".
U kući se oseća miris vode, blata, vlage, mulja... Trude se, stvarno se svi trude. U dvorištu su stolice, nameštaj, kauč koji je opran od blata, mulja.
Pipnuo sam kauč, a Ljilja je to "snimila" i nije ni sačekala pitanje: "Oprali smo ga, al' da li će se osušiti...".
Jedna od meštanki koja živi nedaleko od Banjalučke pivare ostala je bez kompletnog nameštaja i apeluje na sve koji mogu da im pomognu da to što pre i učine.
"Evo, cijelo jutro saniramo posljedice ove nesrećne poplave. Imali smo i prije problema, ali ova havarija je uništila sav namještaj u našoj kući i pokušavamo da spasimo ono što možemo. Poplava je odnijela sve što smo imali, jer nisam bila u kući kada se to sve odigralo", rekla nam je ova Banjalučanka.
Ispred te kuće prava mala radna akcija. Mlađi odnose đubre, stariji pokušavaju da speru ono što se sprasti može. A iznet je i stočić na trotoar, na kojem su piće, nešto malo hrane, da se okrepe svi koji pomažu.
Obilazimo i srušeni viseći most. Kažu meštani da je taj most ionako trebalo da nestane, a da na njegovom mestu bude drugi, a to su odavno tražili od lokalnih vlasti, mada još čekaju obećanje.
"Mnogi kažu da je dobro što je most odnijet, jer ćemo sad, možda, konačno dobiti novi", kaže nam jedan od meštana koji su gledali šta je sve voda uradila.
U tom delu Banjaluke je i stadio FK Rekreativa, sada već čuvenog nižerazrednog kluba, poznatog širom regiona. Momci tu igraju fudbal, ali se više zabavljaju. Teren je u ovo krizno vreme poslužio kao heliodrom. Helikopter iz Hrvatske je doneo hranu, a helikopter iz Banjaluke je tu sleteo i pokupio trudnicu i odneo je na bezbedno.
Nailazimo i na porodicu Stegić. Nakon što su svi članovi porodice vredno pokušavali da spasu što se spasiti može, seli su u dvorište da zajedno jedu.
Kakav prizor!
Uljudno smo se predstavili i pitali ih za dozvolu da ih slikamo.
"Ma, naravno, slobodno", odgovaraju Stegići i opet pitanje: "Kako je u Srbiji?".
A onda i ono što sam, očekivao, da se ne lažemo. Očekivao sam naredno pitanje, jer takav je mentalitet ovog naroda na surovom Balkanu.
"Hajte, sjedite sa nama, da pojedete nešto, ako imate vremena", kaže ženska glava porodice Stegić.
"Ne, ne, hvala vam, vama je potrebnije", uzvraćam.
Da li vam treba nešto - hrana, higijena, sredstva za dezinfekciju?
"Možda ta sredstva za dezinfekciju", odgovaraju.
"Držite se!", odmahujemo uz pozdrav.
Dakle, Srbijo i svi koji budete čitali ovaj tekst: meštanima Česme su potrebni voda za piće, higijena, odeća i sredstva za dezinfekciju!!! I ne samo njima, već i Bijeljini, Doboju, Šamcu, Maglaju...
#Support Serbia and Bosnia!
(tekst, foto i video: Ivana Šimundža, Goran Arbutina, Predrag Vujić, Petar Stojanović)
