Ministri spoljnih poslova Evropske unije razmatraju nekoliko imena za buduću funkciju šefa delegacije u BiH, koji bi trebalo da pokaže ojačano evropsko prisustvo.
Evropska unija u velikoj mjeri oslanjaće se na šefa delegacije u BiH, koji, kad funkcija zaživi u potpunosti, neće po svojim kompetencijama "biti mnogo različit od današnjeg šefa OHR", rekao je jedan evropski diplomata.
Kvaliteti koji se traže od novog šefa delegacije jeste da objedinjuje veliko diplomatsko iskustvo, ali i da bude prepoznatljivo ime širim krugovima, dakle, možda i političar, jalja dopisnik Srne iz Brisela.
Novi šef delegacije imaće "cijeli instrumentarijum" mjera sa kojima će se služiti u BiH.
Odgovarajući pitanje da li će prevladavati pozitivne ili negativne mjere, "šargarepa ili štap", evropski diplomata rekao je Srni da će "imati sve što mu možemo dati".
"Mi želimo da funkcija bude ozbiljno shvaćena i jaka", kaže ovaj diplomata.
Novi šef delegacije nastupaće tako da sprovodi novu politiku EU prema BiH, čiji se nacrt nazire i oko čega postoji visok stepen saglasnosti između zemalja članica EU.
Neki diplomate iz zemalja članica kažu da bi naredni evropski predstavnik u BiH mogao da bude Nijemac, ali evropski funkcioner kaže da to u ovom trenutku ne može potvrditi.
"Visoki predstavnik EU Ketrin Ešton ima otvorene ruke u biranju te ličnosti", zaključio je evropski izvor.
Izvor navodi da postoji mogućnost da se OHR izmjesti iz BiH u neke druge evropske gradove, a najčešće se spominju Beč, Brisel ili Ženeva, i dodaje da se radi se tek o "razmišljanju", koje još može da se promijeni.
Nova politika zasniva se na želji EU da BiH, što je prije moguće, "dovuče" do pregovora o članstvu. To je sadržaj iza, u posljednje vrijeme, učestalih akcenata o evropskoj perspektivi, uputstva da nova vlast u BiH "ima evropsku politiku u srcu svog programa", kao i izražene evropske spremnosti "da pomogne BiH".
Međutim, čini se da se članice EU još nisu do kraja složile kako da to postignu. U posljednjih mjesec dana međusobnih informisanja na ekspertskim nivoima, i na jučerašnjem razgovoru šefova diplomatije, vidjela su se dva pravca razmišljanja, rekli su Srni evropski sagovornici.
Jedan pravac zastupa Slovenija koja smatra da bi BiH trebalo što je prije moguće dovesti do pregovora. Drugi pravac želi da BiH brzo stigne do stepena kad može pregovarati o članstvu, ali insistira da to bude nakon ispunjavanja zadatih kriterijuma.
Prema informacijama Srne, visoki predstavnik Ešton i direktor u Službi spoljnih akcija Evropske unije zadužen za postsovjetske zemlje i zapadni Balkan Miroslav Lajčak, takođe, zastupaju mišljenje da je neophodno da BiH pokaže sama da to želi.
To će pokazati "formiranjem vlasti koja će prigrliti cilj evropskih integracija, izmjenom Ustava da se prilagodi presudi iz Strazbura u slučaju Sejdić- Finci i donošenjem zakona o državnoj pomoći".
"Po pitanju ukidanja viza imali smo utisak da BiH smatra da će se provući i dobiti bezvizni režim bez toga da zaista ispuni kriterijume. Kada se to nije desilo, reakcija je bila vrlo emotivna. Ali, naprosto, kada su kriterijumi bili ispunjeni, vize su ukinute. Možemo imati razumijevanja, ali nema preskakanja", rekao je evropski funkcioner ageniciji Srna.
(Srna/MONDO)
