Svjedoci smo da se kod nas politika pogrešno shvata, kao ostvarenje ličnog interesa pa je postalo važno samo da se bude u vlasti i ništa drugo, kaže profesor Miloš Šolaja.
Profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, komentarišući političke sukobe u postizbornom periodu u RS, objašnjava da je vrijeme da se stane u kraj stranačkim "preletanjima" kojima je cilj isključivo lični interes i vlast.
Da li međupartijska trvenja, smjenjivanje direktora zbog ''izdaje na izborima'', otvorena priča o "zaslužnim i nezaslužnim kadrovima", najava prilaska opozicije vladajućim strankama, znače da je naš politički sistem otvoreno partokratski - najvažniju su interesi političkih partija?
Meni to liči na utvrđivanje unutarpartijskih struktura i mislim da je krajnje vrijeme da do toga dođe jer, pogledajte, ovi prelasci iz "lijevih" u "desne" partije i slično – više je to partokratija. Postalo je bitno da neko učestvuje u vlasti bez obzira na ideologiju i politiku partije.
Umjesto da kad taj neko dođe na izbore, da se ozbiljno zna ko je član stranke, a ko nije i ko koju politiku zastupa.
Kako je sad?
Do sada je bilo tako da svako ide iz partije u partiju i tamo gdje procijeni da može učestovati u vlasti bez ideologije, bez politike, bez ičega. Ovim se gubi smisao politike.
Kada je postalo je normalno i da li je partokratski da se direktori javnih preduzeća otvoreno smjenjuju po partijskim linijama ?
To je sad druga stvar kako se biraju direktori javnih preduzeća. Da li se biraju u skladu sa programima, sa stručnošću? Nažalost, i tu je značajna partijska pripadnost. Oni zato i ulaze u politiku i partije da bi to bili.
Međutim društvo bi trebalo to da iskontroliše. Sada nema definisanog sistema odgovornosti za neuspjehe, a naročito u javnim preduzećima.
Druga stvar: organi koji biraju menadžere u javnim preduzećima trebalo bi da budu parlamentarni i višepartijski i da ne zavise samo od jedne partije.
Smjena ministra takođe je politički obračun?
I to je rezultat partijske borbe...Možda je nejasno, ali ovde pokušavam da odbranim višepartijski sistem.
Šta je logika višepartijskog sistema? Funkcionere, ministre, direktore trebalo bi da kažnjava javni interes, a partijske politike, ako ih već postavljaju, treba da nađu onoga ko će najbolje ostvariti taj javni interes.
Druga stvar je što su kod nas partijski mehanizmi nerazvijeni i što je nerazvijen mehanizam odgovornosti pa može svako raditi svašta.
Da li vam se čini da su izbori pokazali neke nove trendove u kampanji i politici - neki pojedinci su pokazali da su snalažljiviji od partija - ili je sve već viđeno?
Uglavnom su to bili izbori za interese pojedinaca i ovo što se događa nakon izbora, da se "nevjerni" kadrovi stavljaju u "aut", to bi u suštini trebalo da bude "pozitivniji proces".
Problem je što su ovo bile kampanje tehnike i novca, nisu bile političke kampanje – kampanje političkih programa, projekata - ideja što bi trebalo nama glasačima da pokaže ko nam nudi bolju budućnost i da se na osnovu toga odlučujemo. Ovo su bili uglavnom personalizovani izbori, a mislim da je jedan od puteva da se to promijeni i jedan korak ka tome jeste da se ovi personalizovani prelasci iz partije u partiju koji su rukovođeno ličnim interesima, prekinu, jer u ovom trenutku kod nas svjedočimo pogrešnom shvatanju politike
