Ona je harizmatična, oštroumna, obrazovana, elokventna, lijepa, graciozna... Upečatljiva pojavom i nastupom, bez dlake na jeziku.
Autor i voditelj čuvene "Klopke" i trenutno jednog od najgledanijih talk show formata u Srbiji, emisije "Da, možda, ne" za sebe kaže da je prije svega i iznad svega novinar, i da "ne želi da bude dio lažnog džet-seta i prestoničke iluzije koja se nudi Srbiji".
Zašto baš novinarstvo?
Ako bih se šalila, izgovorila bih dosetku srpskih grobara: „Neko mora da radi i taj posao“. Moj ideal sa kojim sam zakoračila u novinarstvo bila je istina i sloboda bića. Iako zvuči utopijski, ta magistrala mi je kičmu držala uspravno i dozvolila da se neki moji talenti realizuju. Mogla sam biti uspešnija u nekoj drugoj profesiji i nisam sigurna da li bih ponovo izabrala isto profesionalno žarište.
Ko je po Vašem mišljenju najbolji novinar u Srbiji? Šta biste savjetovali mladim novinarima?
Za mene su najbolji oni koji su opstali kroz višegodišnji rad i stekli poštovanje javnosti. Malo ih je, ali ih ima. Mladim novinarima, uvek kada me pitaju, savetujem da završe fakultet, da ne beže u PR službe, da stalno uče, proveravaju, naročito kad je očigledno, da ne pristaju na sve ultimatume i da veruju u sebe.
Da li je istraživačko novinarstvo 'umjetnost' koja izumire u Srbiji i regionu?
Svako novinarstvo je istraživačko. Opasna je predrasuda da nema istraživačkog novinarstva, da je sve copy-paste, da je sve trač i intriga. Pitanje koje je legitimno je koliko ima zloupotrebe novinarstva i novinara od različitih centara moći. Ko su i kakvi su izvori, šta se radi tendenciozno, zlonamerno u raznim partijskim ili biznis obračunima. Teza da je nekada bilo bolje nije u potpunosti tačna. I uvek se morate pitati: „A, čime se to ja zapravo bavim, šta je prava tema?“.
Koliko je danas teško govoriti istinu i ostati svoj?
Laž je nekada mnogo udobnija i u javnom ali i u ličnom životu. Nekada đavolu ruku daš da pređeš most, ali ne više od toga. Čovek na kraju može ostati svoj samo ako je u ljubavi sa istinom.
Može li se danas bez modernih tehnologija?
Od kada je sveta i veka, napredne tehnologije su putokazi civilizacije. Od točka, preko parne mašine, do kompjutera. To što nam se čini da se život ubrzava, da je mnoštvo informacija, dokazuje samo koliki su ljudski kapaciteti. Verujem da nas to ne može pregaziti, već unaprediti. Danas ne mogu da zamislim kako sam 95. i 96. radila ovaj posao sa jednog redakcijskog telefona. Mobilni telefon je kao voda iz česme.
Šta su za Vas suštinske životne vrijednosti?
Iako su zabeležene u raznim verskim knjigama, na pariskim barikadama 19. veka, ja ću se opredeliti za onu priču iz Baš čelika. Kada carica postavlja pitanja a čobanin odgovara: ’’Šta je najlepše, najoštrije i najjače?’’. Najlepše je ono za čime se u zatočeništvu i nepravdi čezne – Sloboda. Najoštrije, oštrije i od mača - Istina, a najjače, ono što vam daje snagu i vodi putevima kojima nikada ne biste išli je – Ljubav. Dakle, Ljubav, Istina i Sloboda.
Imate li neostvarenih snova?
Najlepše snove budna sanjam. Naravno da će tako biti zauvek. Smisao života su snovi.
Da možete učiniti 'undo', kako kaže Dino Merlin u svojoj najnovijoj pjesmi, da li biste nešto drugačije?
Nekada bih promenila sve a nekada ništa. Najradije bih sačuvala svoje poraze jer samo na njima možete se dići više. U mom profesionalnom životu na tu pesmu Dina Merlina odgovorila bih vam Neletom Karajlićem: „Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku“.
Šta Vas snaži? Kako se opuštate?
Kada pomislite da ste sami na svetu ili da je sve protiv vas, snagu uvek pronađem u ljudima. Velika je privilegija živeti u društvu istomišljenika, onih koji su na vašim frekvencijama. Što se opuštanja tiče, nisam naročit pobornik te discipline. Hudini se opustio samo jednom i dobio smrtni udarac.
Mora li za ženu kao što ste Vi idealan muškarac da bude intelektualac, uspješan, moćan?
Ne postoje idealne stvari ili idealni ljudi. Svi smo mi idealni za nekoga u određenom vremenu. Idealno je kada ljudi zajedno mogu da traju. U nekom trenutku vašeg života potreban vam je neko nežan ili uspešan, ali meni lično uvek je potreban neko sa kim se razumem.
Olivera Kovačević
Rođena je 1967. godine u Zrenjaninu, po porijeklu iz BiH, dijelom i sa Kosova. Završila je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Prvo novinarsko zaposlenje dobila je u NIN-u a televizijskim novinarstvom kao novinar, skupštinski izvještač i urednik vijesti počela se baviti na TV Politika. Prvu autorsku emisiju potpisivala je još 1995. a od 1997. godine pamtimo je po društveno-političkim talk show emisijama na TV Pink-u i BK televiziji. Sa ’gašenjem’ BK televizije, Olivera dobija aranžman na RTS-u gdje je radila autorsku emisiju "OKO". Ukupno je do sada uradila oko 900 emisija različitih formata. Tokom 78 dana bombardovanja uređivala je i vodila vijesti na TV Politika. Angažovana je kao predavač u više medijskih škola i aktivna u mnogim nevladinim organizacijama.
(Jovana Bjelogrlić, m:tel)
