Džeparoši haraju Beogradom: "Operišu" na nekoliko lokacija, policija nemoćna

U martu je na području Beograda prijavljena 151 džepna krađa.

Gužve u gradskom prevozu, tržnim centrima, prodavnicama, na stanicama, idealna su prilika za džeparoše. Otprilike, petina ukupnog broja krađa u Beogradu su džeparenja. Policijski službenici uglavnom znaju džeparoše, koji su najčešće višestruki povratnici. U martu je na području Beograda prijavljena je 151 džepna krađa, što je osam odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada su prijavljene 164, podaci su MUP-a. Najčešće se to dešavalo na Autokomandi, u Knez Mihailovoj, Sremskoj, na Kalemegdanu. I na Tošinom bunaru, gde prolazi nekoliko linija javnog gradskog prevoza i gdje se nalazi nekoliko trafika i pekara, slična situacija.

"Dešavalo se da mušteriji priđe neko stran i pokuša da otme torbicu, ne baš konkretno delo džeparenja pod našim kamerama, ali smo imali krađa sa kioska. Nažalost, to se dešava na nedeljnom nivou", kaže Isidora Kovačić, vlasnica trafike na Tošinom bunaru. Video-nadzor pomaže, a čak su se nekoliko puta i građani vraćali do trafike da traže snimak kako bi pronašli lopova.

"Vraćali smo kamere, skidali video-snimke, obavještavali smo policiju, međutim, oni uglavnom kažu da ne mogu ništa, a sve što mi možemo je da okačimo video-snimak i da tako pokušamo da pronađemo lice. U najvećem broju slučajeva se to i desi dođemo do identiteta lica", kaže Kovačićeva.

Džeparoši rade po grupama i tačno se zna ko je na kojoj teritoriji. Po pravilu, na tuđu se ne zalazi. Biraju žrtve, prate ih i čekaju idealnu priliku za krađu, pa građani i ne osjete kada su pokradeni. Džeparoši su spretni i mogu da otvore torbu dok prelazite ulicu ili čekate autobus. Uz pomoć video-nadzora na gotovo svakom objektu, policija ih brzo uhvati, ali problem je to što džeparoši obično dobiju samo novčanu kaznu, iako za krivično delo džepna krađa zakon predviđa i do tri godine zatvora.

(RTS/MONDO)