Srpska napredna stranka je, prema konačnoj procjeni CESID-a, na parlamentarnim izborima u Srbiji osvojila 156 poslaničkih mandata, a prema RIK-u 158.
Republička izborna komisija (RIK) saopštila je danas privremene zvanične rezultate izbora za Skupštinu Srbije na osnovu obrađenih 99,08 odsto biračkih mjesta prema kojima je sedam koalicija i stranaka osvojilo mjesta u parlamentu.
Lista Aleksandar Vučić - SNS, SDPS, NS, SPO, PS je osvojila 1.727.434 glasa odnosno 48,44 odsto i imaće 158 mandata, lista Ivica Dačić - SPS, PUPS, JS je osvojila 482.712 glasa odnosno 13,1 odsto i imaće 44 mandata, lista Demokratska stranka za demokratsku Srbiju je osvojila 215.923 glasa odnosno 6,03 odsto i imaće 19 mandata dok je lista Boris Tadić - NDS, LSV, ŽS, VMDK, ŽV, DLR osvojila 203.916 glasova odnosno 5,71 odsto i imaće 18 mandata, izjavio je Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović.
Od manjinskih partija i koalicija u Skupštinu Srbije su ušli Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor sa osvojenih 75.248 glasova odnosno 2,11 odsto i 6 mandata, Partija za demokratsko djelovanje - Riza Halimi sa 24.274 osvojena glasa odnosno 0,68 odsto i 2 mandata i SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin sa osvojenih 34.015 glasova odnosno 0,65 odsto i 3 mandata.
Rok za podnošenje prijava o mogućim nepravilnostima ističe večeras u 20.00 časova, ali do sada nisu prijavljene veće nepravilnosti.
Podaci sa Kosova i Metohije su prebačeni u Vranje i Rašku i u toku je njihova obrada, rekao je Vukmirović. On je naveo i da promjene u mandatima nisu moguće i da će konačni izborni rezultati biti saopšteni najkasnije u četvrtak, 20. marta u 20 sati.
Srpska napredna stranka je, prema konačnoj procjeni CESID-a, na parlamentarnih izborima osvojila 48,2 odsto, odnosno 156 poslaničkih mandata.
Druga je koalicija SPS-PUPS-JS koja je osvojila 13,6 odsto glasova i pripada joj 44 mandata.
Demokratska stranka je na parlamentarnim izborima osvojila 6,3 odsto glasova, a NDS 5,7 odsto, rečeno je na konferenciji za novinare u Tanjugovom pres centru.
DSS je, prema podacima CESID-a, osvojila 4,2 odsto glasova, LDP 3,4 odsto, URS tri odsto, a SRS dva odsto.
Prema podacima CESID-a, u parlament ulaze i manjinske stranke SVM, SDA i PDD.
Kada je riječ o raspodeli mandata, koalicija okupljena oko SNS će, prema CESID-ovim rezultatima dobiti 156 mandata, koalicija SPS-PUPS-JS 44, dok će demokrate imati 20 poslanika, a NDS 18.
Od manjinskih stranaka, SVM će pripasti sedam mandata, SDA će imati tri, a PDD Rize Halimija dva poslanika.
Prema podacima CESID-a, najviše glasova za odbornike Skupštine grada Beograda osvojili su naprednjaci sa 42,5 odsto glasova, a sljedeća po broju glasova je DS sa 16,1 odsto.
Koalicija okupljena oko socijalista je na beogradskim izborima osvojila 11,6 odsto glasova, a DSS 6,6 odsto.
Ostale stranke su u Beogradu ostale ispod cenzusa.
Prema broju osvojenih glasova, SNS bi u Skupštini grada trebalo da ima 62 odbornika, DS 23, SPS-PUPS-JS 16 i DSS devet.
Kada je riječ o izlaznosti na izbore za odbornike Skupštine grada, CESID-ova je procjena da je izašlo 50,5 odsto građana.
Izvršni direktor CESID-a Marko Blagojević istakao je da još nisu procesuirani glasovi birača na Kosovu i Metohiji, kojih je na juče održanim izborima bilo oko 30.000.
Ti glasovi, međutim, prema njegovim riječima, neće bitnije uticati na rezultate izbora, jer ne postoji šansa da neka od lista koje su ostale ispod cenzusa, zahvaljujući biračima sa Kosova i Metohije, uđe u parlament, niti da neka od stranaka koja je iznad izbornog praga, to više ne bude.
Glasovi sa Kosova i Metohije, kako je objasnio, u najboljem slučaju mogu da znače "mandat gore-dole" za neku listu.
Blagojević je napomenuo da nepravilnosti kojih je sporadično bilo na juče održanim izborima, nisu bile takve da dovode u pitanje regularnost čitavog izbornog postupka i da eventualno mogu biti povod za ponavljanje glasanja na nekim biračkim mjestima.
Komentarišući političku kompoziciju novog saziva parlamenta, Blagojević je rekao da se manjim brojem parlamentarnih stranaka otvara prostor za efikasniji rad Skupštine Srbije, što će biti od velikog značaja za nastavak reformskih procesa.
Posebnost novog saziva parlamenta je i činjenica da više nema nijedne parlamentarne stranke koja se protivi procesu evrointegracija, međutim, to i neće biti naročita novina, budući da jedina stranka koja se u prošlom sazivu zalagala za političku neutralnost DSS nije bila u stanju da zbog malog broja poslanika ometa taj proces.
(Tanjug, foto: Rade Prelić, Tanjug)