Reporteri MONDA proveli su dan u Obrenovcu. Građani poplavom najugroženijeg mesta u neverici zbog nevolje koja ih je zadesila. Uspeli smo rekom da stignemo od Umke do Obrenovca i uverimo se u sumornu sudbinu koja ih tek očekuje.
Poplave već danima pustoše Srbiju, a ova prirodna nepogoda bila je nemilosrdna prema Obrenovcu.
Ulice beogradske opštine petak jutro dočekale su pod vodom. Situacija je i dalje kritična, radi se na evakuaciji ugroženih, ali ima i onih koji odbijaju da napuste svoje domove. Ima i mrtvih.
Bili smo u ponedeljak u Obrenovcu, da vidimo kako sve izgleda iz prve ruke.
Pošto nam, kao i svakome bez službene dozvole, nije bilo dozvoljeno da prođemo dalje od Mislođina, potrudili smo se da pronađemo alternativni put. Primetili smo dvojicu meštana koji idu ka reci noseći rezervoar i motor za čamac.
"Kako na čamac kada Sava 'divlja'?", priupitali smo ih.
"A šta drugo da radimo? Drugačije nas ne puštaju do svojih kuća, a moramo da vidimo šta se dešava i pokupimo šta je još potrebno za decu i žene, koji se sigurno dugo neće vraćati tamo", odgovorio nam je Toma, mladić od 20 i "kusur" godina, odlično fizički pripremljen što je koristilo u akcijama spasavanja prethodnih dana.
Sa njim u društvu je desetak godina stariji Petar.
"Novinari ste? Hajde sa nama, ima da napravite priču o tome kako zaista jeste", pozvao nas je, a mi prihvatili poziv...
Ispostavilo se, međutim, da smo krenuli u suludu akciju, koja se, Bogu hvala, završila uspešno.
Išli smo uzvodno nabujalom Savom, pa nam je za pet kilometara razdaljine trebalo čak tri sata. Srećom, jaka volja i izdržljiv motor nisu posustali.
Krajnja destinacija bio nam je Zabran, obrenovačko izletište. Privezali smo se za jedan splav-restoran i tamo zatekli vlasnika koji nas je, uprkos celoj situaciji, domaćinski primio zajedno sa svojim psom i mačkom.
Poslužio nas je pićem i u kratkom razgovoru otkrio nam da većinu dana provodi na splavu, osim kada koristi prednosti svog čamca da pomogne ugroženima u Obrenovcu.
Pošto dalje nismo mogli čamcem, popeli smo se na nasip i videli tužnu sliku. Vode je bilo svuda, sve do krovova kuća. Na nasipu nasukani bojleri, delovi ograda, pčelinjaka i – slikarski pribor! Uredno postavljen na stolu u blizini jedne potopljene kuće.
"To je pripadalo Milisavu, umetniku...", sa setom nam je objasnio jedan od dvojice meštana Obrenovca koje smo zatekli kada su čamcem došli da obiđu i porade na saniranju oštećenog splava.
Osim peške, preko nasipa kroz nabujalu travu, nije bilo drugog načina da stignemo do stambenog dela Obrenovca.
Nismo bili sigurni kako će policija reagovati kada nas primeti na ulasku u grad, međutim, imali smo jasan cilj – da stignemo u Obrenovac i dočaramo atmosferu čitaocima onakvom kakva zaista jeste.
Nažalost, nismo imali mnogo vremena za to. Kako smo kročili na most kod hotela "Obrenovac" zazvonio je mobilni.
"Gde god da ste, vraćajte se nazad. Naredili su hitnu evakuaciju Obrenovca i Zabrežja", javili su iz redakcije.
Na ulicama se već mogla osetiti "frka". Vojnici, policija, momci iz Gorske službe spasavanja i mnogi drugi koji su tu da pomognu ugroženima, obave evakuaciju i održavaju red, bili su uskomešani i u žurbi. Uglavnom ka izlazu iz grada.
Mi smo "uhvatili" taman toliko vremena da Goran "škljocne" foto-aparatom nekoliko puta i krenuli smo nazad. Preko mosta prestizali su nas užurbani ljudi, neki sa psima na povocima, obilazili su nas puni automobili, a bilo je primetno da, srećom, nema dece... Najmlađi su među prvima evakuisani, ali, da li je i to bilo na vreme.
"Sve ovo moglo je da se spreči, samo da je sirena za uzbunu uključena kada je trebalo, a ne kada je voda već počela da plavi", gnevan je Obrenovčanin sa kojim smo se zadesili u vojnom kamionu koji nas je odvezao iz grada.
"Svi pričaju o Savi i pribojavaju se Save, a mi nikada nismo imali problem sa njom. Obrenovac je poplavila Tamnava koja se ulila u Kolubaru", konstatovao je isti čovek.
Od vojnika koji je komandovao u "našem" kamionu mogli smo da saznamo da ima još ljudi koji odbijaju evakuaciju.
"Ima u Zabrežju meštana koji neće da odu... Šta da im radimo, nekoliko puta smo ih molili i dolazili po njih, ali neće, a ne možemo na silu, stari su. Nadam se da će biti dobro", ispričao je ovaj pripadnik Vojske Srbije.
I mi se nadamo.
Ako se za najavljenu "hitnu" evakuaciju ispostavilo da je "postepena", možda se na kraju ispostavi i da nadolazeći talas, zapravo, neće doći.
Nadamo se...