Makedonija već mesecima nema vladu. Od prošlog meseca kriza eskalirala napadom na lidera makedonsko-albanske koalicije Zorana Zaeva. Predsednik Đorđe Ivanov danas je uručio mandat Zaevu.
Tačno u podne u vili Vodno u Skoplju predsednik Makedonije uručio je mandat za sastav nove vlade predsedniku SDSM Zoranu Zaevu.
Ivanov i Zaev nisu davali izjave. Zaev je nešto pre 12 sati stigao u vilu Vodno, a ceo događaj pratio je veliki broj novinara.
Lider SDSM Zaev je mandat za sastav nove vlade dobio nešto više od pet meseci od vanrednih parlamentarnih izbora, koji su održani 11. decembra prošle godine.
Kako je javljeno ranije, ovakav epilog se očekivao budući da je Zaev poslao garancije Ivanovu da će se nova vlada zalagati za jedinstvenu Makedoniju.
Rok za predaju mandata isticao je sutra.
U Skoplju su prošlog meseca počeli nemiri, demonstracije nakon što je za predsednika parlamenta izabran Albanac, Talat Džaferi, inače poslanik DUI.
Nakon što je Džaferi (koji je bio ministar odbrane u vladi Nikole Gruevskog!) izabran za predsednika parlamenta, ka zgradi su pohrlili demonstranti, koji su tukli poslanike, a pojedini su bili razbijenih glava, uključujući i lidera makedonsko-albanske koalicije Zorana Zaeva.
Izbor poslanika Džaferija, koji je prvi Albanac na mestu predsednika Sobranja Makedonije, pozdravili su SAD, EU, NATO, Nemačka i još neke evropske zemlje, a osporavaju ga Rusija i predsednik Makedonije Đorđe Ivanov i druga po snazi stranka u parlamentu VMRO DPMNE.
Kriza u bivšoj jugoslovenskoj državi je počela još zimus.
Naime, na izborima u decembru, tesnu pobedu odnela je VMRO-DPMNE partiji odlazećeg premijera Nikole Gruevskog koji nije uspeo da dogovori koaliciju sa albanskim partijama. Ali, sa albanskim partijama se jeste dogovorio opozicioni SDSM Zorana Zaeva, koji je napravio koaliciju i tako dobio većinu u parlamentu.
Ta koalicija je naišla na žestoku osudu upravo VMRO, ali i predsednika države Đorđa Ivanova, koji je vide kao "pretnju nacionalnom jedinstvu Makedonije".
Ivanov je u martu odbio da Zaevu preda mandat za formiranje vlade bez obzira na većinu u parlamentu. Ivanov je tada rekao da bi time bio ugrožen suverenitet zemlje.
Glvni razlog nedavanja mandata Zaevu za Ivanova je bila tzv. "tiranska platforma", koju su potpisale sve albanske partije u Makedoniji a koja, prema njegovom mišljenju, ugrožava suverenitet i tritorijalni integritet Makedonije.
Zaev je parlamentarnu većinu formirao sa tri albanske partije -DUI, pokretom Besa i Alijansom Albanaca, a jedan od zahteva iz "tiranskeplatforme" je da albanski jezik bude drugi zvanični jezik u Makedoniji.
Prema Ustavu Makedonije, mandatar Zaev ima rok od 20 dana da parlamentu predloži sastav kabineta.
Parlament vladu bira prostom većinom ukupnog broja poslanika, odnosno potrebno je da za izbor nove vlade glasa 61 od 120 poslanika. Parlamentarna većina ima 67 poslanika, dok opozicioni VMRO DPMNE ima 51.
Rasprava o vladi je ograničena na tri dana.
KO JE NOVI MAKEDONSKI MANDATAR
Mandatar Zoran Zaev (43) uveren je da će kao premijer Makedoniju izvesti iz dugotrajne krize, uvesti vladavinu prava i zemlju uspešno vratiti na izgubljeni put NATO i EU integracija.
Po obrazovanju ekonomista, Zaev je u politiku ušao 2003. kada je prvi put izabran za poslanika. Od 2005. do kraja 2016. bio je gradonačelnik Strumice u tri mandata, a povukao se pošto je u decembru 2016. ponovo izabran za poslanika na vanrednim parlamentarnim izborima.
Na lidersku poziciju u SDSM, koji je pre njega vodio harizmatični Branko Crvenkovski, Zaev je došao u leto 2013. i tada niko nije verovao da će uspeti da konsoliduje partiju razjedinjenu brojnim izbornim porazima koje joj je u kontinuitetu nanosio politički protivnik, lider konzervativne nacionalističke VMRO-DPMNE i tadašnji premijer Nikola Gruevski.
Nepune četiri godine kasnije, Zaev ne samo što će postati premijer Makedonije i najverovatnije poslati Gruevskog u opoziciju i političku istoriju, već je postao ikona mladih Makedonaca i Albanaca koji se zalažu za život u građаnskom društvu i bez međuetničkih tenzija.
Političku karijeru Zaeva je nemoguće odvojiti od političke sudbine Nikole Gruevskog. Kao lider opozicije Zaev je objavio da je u Makedoniji godinama tajna služba prisluškivala više od 20.000 građana i to bez sudskog naloga, što je tada, na početku 2015, u javnosti odjeknulo kao bomba.
Zaev je za sebe je u jednom intervjuu spontano rekao da je dobar čovek. Te njegove reči bi moglo da potvrdi i njegovo ponašanje prilikom upada demonstranata u Sobranje Makedonije 27. aprila, kada je odbio zahtev obezbeđenja da ga evakiuiše, jer, kako je rekao, nije hteo da napusti partijske kolege koje su fizički napale pristalice VMRO-DPMNE. U danima nakon tih nemira rekao je da je spreman na pomirenje, ali je ponovio da svi koji su počinili krivična dela moraju da odgovaraju, jer svi moraju da budu jednki pred zakonom.
Pre ulaska u politiku Zaev se bavio privredom, a VMRO-DPMNE mu često prigovara da je na mestu gradonačelnika Strumice omogućavao poslove firmama čiju su vlasnici članovi njejgove porodice.
Jedina mrlja u dosadašnjoj karijeri mu je afera Global u kojoj je bio osumnjčen da je kod izgradnje tog tržnog centra kroz javno-privatno partnerstvo nelegalno stekao milione evra. Tadašnji pedsednik Makedonije Branko Crvenkovski ga je abolirao u tom slučaju, smatrajući da slučaj ima političku pozadinu. Zaev izričito negira da je tu bilo kriminala i ističe da je ponosan tim poslom, za koji tvrdi da je najbolji primer javno-privatnog partnerstva u Makedoniji. Za to prvo privatno-javno partnerstvo u Makedoniji je dobio nagradu Saveta Evrope, a opština Strumica je u vreme njegovog upravljanja bila dobitnik najvišeg državnog priznanja za ekologiju.