"Tages ancajger" obrušio se na hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović, ismejavajući njene žalopojke na račun položaja Hrvata u Jugoslaviji i proglašavajući je za desničarku koja se dodvorava nacionalistima u zemlji.
Odbacujući njene tvrdnje da Hrvati nisu smeli da priznaju ko su u vreme SFRJ, list podseća da se i komunistički lider Josip Broz Tito u svom venčanom listu deklarisao kao - Hrvat.
"Jugoslavija sigurno nije bila socijalistički raj, ali ni tamnica naroda kako je opisuju hrvatski nacionalisti, a sada i hrvatska predsednica. Svako se mogao izjasniti o svojoj nacionalnosti i religiji i izvodila se hrvatska himna 'Lijepa naša'", nabraja švajcarski list.
Naročito su bizarne tvrdnje Kitarovićeve da u Jugoslaviji nije bilo izbora jogurta i da se vlastima moralo unapred prijavljivati koliko će ko hleba pojesti - piše u tekstu.
Kolinda: Hrvatska i Srbija nikada se neće složiti
"Tages ancajger" podseća da se Kitarovićeva na Svetskom prvenstvu u fudbalu "grlila s oznojenim i polugolim fudbalerima", te da je napala izbeglice i migrante govoreći da su to "većinom muškarci u borbenim godinama" i da je EU "primila pogrešne izbeglice".
List podseća da je u proteklih pola godine u Hrvatskoj poginulo desetak migranata i da nevladine organizacije izveštavaju o tome kako hrvatska policija tuče izbeglice i migrante na granici prema BiH.
Jedan od prvih poteza Kolinde Grabar Kitarović bilo je uklanjanje Titove biste s Pantovčaka, a onda se izjasnila kao fan pesama "kontroverznog pevača Marka Perkovića Tompsona, koga mediji nazivaju bardom mržnje".
Švajcarski list taksativno nabraja sve desničarske gafove Kitarovićeve i podseća na aferu "srpske čokoladice".
Kitarovićeva je u Dubrovniku podelila deci čokoladice srpske proizvodnje, pa se kasnije izvinjavala.
List podseća i na kontroverzne izjave Kitarovićeve iz Argentine, kada je za ustaške emigrante rekla da su u toj zemlji našli "prostor slobode".
Hrvat pregazio cveće jer je "video" petokraku!?
Na kraju "Tages ancajger" preporučuje Kolindi Grabar Kitarović da počne da čita Miroslava Krležu i obaveštava je da je u Jugoslaviji 1975. bilo više od 80 različitih vrsta jogurta i sličnih mlečnih proizvoda, prema službenim podacima iznesenim u časopisu "Mljekarstvo".
"Hrvatska predsednica tada je imala osam godina", zaključuje list, kao odgovor na njene tvrdnje da ni marku jogurta nije mogla da bira u doba Jugoslavije.
