Iza rezolucije o Srebrenici, koja bi na predlog Velike Britanije trebalo da se nađe pred Savetom bezbednosti UN, stoji Sanela Diana Dženkins (42), rođena u Sarajevu kao Sanela Ćatić, piše beogradska štampa.
Ova poslovna žena, sa rezidencijom u Malibuu na Floridi, ali i stanovima u Londonu i Los Anđelesu, koju zovu najbogatijom Bosankom na svetu, do bogatstva je stigla posle razvoda od škotskog bankara Rodžera Dženkinsa, s kojim je u braku bila 12 godina, pišu "Novosti".
Iz tog braka izašla je bogatija za 190 miliona evra, čime je ušla u krug 500 najbogatijih osoba u Velikoj Britaniji.
U znak sećanja na svog mlađeg brata Irnisa, koji je poginuo pred sam kraj rata u jednom selu u istočnoj Bosni, a koga su, kako navodi na svom zvaničnom sajtu, "ubile srpske snage", osnovala je Fondaciju "Sanela Diana Dženkins", koja pomaže bolesne, izbeglice i povratnike, a na Univerzitetu UKLA u Los Anđelesu otvorila je “Kliniku za ljudska prava”, s ciljem da "svi zločinci izađu pred lice pravde".
Više puta je jasno iznosila svoj stav o Srebrenici ističući da joj je "važno da nikad ne zaboravi šta se dogodilo u BiH, kao i ko je odgovoran za to",
“Moramo stalno da podsećamo svet na genocid u BiH. To nije više subjektivno mišljenje bh patriota, nego su svetski relevantne institucije potvrdile da se desio genocid, ko ga je napravio i nad kim je napravljen. Parlamenti mnogih zemalja sveta su usvojile rezoluciju o Srebrenici. Srebrenica je svetska sramota, kao i teški zločini i etničko čišćenje. Zasad je genocid potvrđen samo u Srebrenici, što ne znači da neće biti potvrđen i na drugim mestima gde su vršeni stravični zločini, ubijana deca i starci i silovane žene. Naše je da ne damo da se zaboravi i da pošaljemo poruku svima da se više niko sa nama ne može igrati”, isticala je Dženkinsova.
Nikada nije krila da se bavi lobiranjem u korist Bošnaka. Bila je savetnica tada člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića, a osim aktivne lobističke uloge, široj javnosti je postala poznata te kada je finansijski učestvovala sa 200.000 funti u puštanju na slobodu člana Ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića koji je uhapšen 2010. u Londonu.
To isto ponovila je i u slučaju generala Armije BiH Jovana Divjaka, koji je priveden godinu dana kasnije u Beču, pišu “Novosti”.
