• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NE ZABORAVLJAMO: Spaljeno Kosovo 2004. (VIDEO)

Autor mondo.rs

Ni posle 12 godina od velikog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji ne možemo zaboraviti slike spaljenih kuća i crkva, ubijenih i povređenih ljudi, čitavih porodica izbeglih iz svojih domova. Ovo su samo neke od tih užasnih slika…

Pre 12 godina, 17. marta, buknula je mržnja albanskih ekstremista na Kosovu i Metohiji i u ranije planiranom simultanom napadu, kasnije znanom kao martovski pogrom, tri dana su ubijani i proterivani Srbi, paljenje njihove kuće i crkve a u neredima su stradali i međunarodni mirovnjaci.

Pogrom Podujevo 19.mart 2004.
Izvor: YouTube

Te grozne 2004. godine 17, 18. i 19. marta, u talasu jednostranog etničkog nasilja Albanaca nad Srbima koje je zapalilo Kosovo i Metohiju, proterano je 4.012 Srba, ubijena je najmanje 21 osoba (deset Srba ubili su Albanci a 11 Albanaca međunarodne snage bezbednosti), dok se dve vode kao nestale.

Prizren marta 2004.
Izvor: Youtube/ARTE

Takođe, povređeno je najmanje 950 ljudi, od čega 150 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Bogorodica Ljeviška

Hram u Prizrenu jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije. Bio je episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, a monumentalni oblik dobio je u vreme kralja Milutina (1282-1321). Zapaljen je i oštećen 2004, docnije delimično obnovljen, a prva liturgija ponovo je služena je šest godina kasnije. Tragovi devastacije i požara nisu potpuno otklonjeni ni danas. Bogorodica Ljeviška u Prizrenu je 2006. stavljena na listu spomenika pod zaštitom UNECKO. U prvo vreme hram je obezbeđivao Kfor, a sada ga čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe.

Tokom ta dva dana porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice,pošte...), kao i 100 verskih objekata od kojih spaljeno 35 , uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i čuvena crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, sagrađene u XIV veku.

KAZNE BLAGE, ILI IH NIJE NI BILO

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina, navodi izveštaj Organizacije za evropsku bezbednosti  saradnju (OEBS) iz 2008.

Lokalni sudovi su osudili oko tri stotine ljudi, ali na kratkotrajne ili čak uslovne kazne (recimo, dve godine zatvora ako u sledećih pet napadne nekoga u činu zločinu nacionalno motivisane mržnje).

Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 50.000, a procesuirano je svega 400 osoba.

Prema izveštaju OEBS-a, većina tužbi je ublažena i pogrešno klasifikovan zločin - najbanalniji primer je "ometanje policijskog službenika u vršenju dužnosti" za zločin paljenja kuća i bacanja Molotovljevih koktela na policiju, a svedoci su naknadno menjali iskaze ili ih nisu ni davali. Čak i za tako u startu umanjene tužbe kazne su još više ublažavane.

Kosovska Mitrovica 17. mart 2004.
Izvor: Youtube/TV MOST

IZMIŠLJEN NAPAD NA ALBANSKU DECU

Izgovor za pogrom bila je kampanja lokalnih albanskih medija prema u kojoj su meštani Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka pri čemu se jedan dečak utopio u reci.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".

Norvežani o pogromu: Ispovest komandira Kfora
Izvor: YouTube

Potparol UNMIK-a, Derek Čepel je demantovao da su dva dečaka stradala bežeći od Srba, i ocenio da je nasilje bilo planirano.

Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela odgovarajuću rezoluciju.

Pogrom - deset godina posle
Izvor: Youtube/Kancelarija Vlade Srbije za KiM


Martovski pogrom, i njegove neotklonjene posledice, glavni su razlog zbog kojeg je Srbiji uspelo da ne dopusti da samoproglašeno nezavisno Kosovo postane član UNESCO na konferenciji te organizacije u Parizu 09.11.2015. godine. Za prijem onih koji su rušili kulturno i civilizacijsko nasleđe u organizaciju koja se bavi zaštitom istog, nije bilo potreban broj glasova - samo 50 od 142 zemlje koje su glasale.

Izvor: Ilustracija MONDO/Podaci Wikipedia

Tagovi

Još iz INFO

Komentari 1

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

Kosovo

Da ti suze krenu :( KOSOVO JE SRCE SRBIJE <3

MONDO REPORTAŽE