Ni posle 12 godina od velikog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji ne možemo zaboraviti slike spaljenih kuća i crkva, ubijenih i povređenih ljudi, čitavih porodica izbeglih iz svojih domova. Ovo su samo neke od tih užasnih slika…
Pre 12 godina, 17. marta, buknula je mržnja albanskih ekstremista na Kosovu i Metohiji i u ranije planiranom simultanom napadu, kasnije znanom kao martovski pogrom, tri dana su ubijani i proterivani Srbi, paljenje njihove kuće i crkve a u neredima su stradali i međunarodni mirovnjaci.
Te grozne 2004. godine 17, 18. i 19. marta, u talasu jednostranog etničkog nasilja Albanaca nad Srbima koje je zapalilo Kosovo i Metohiju, proterano je 4.012 Srba, ubijena je najmanje 21 osoba (deset Srba ubili su Albanci a 11 Albanaca međunarodne snage bezbednosti), dok se dve vode kao nestale.
Takođe, povređeno je najmanje 950 ljudi, od čega 150 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
Tokom ta dva dana porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice,pošte...), kao i 100 verskih objekata od kojih spaljeno 35 , uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i čuvena crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, sagrađene u XIV veku.
KAZNE BLAGE, ILI IH NIJE NI BILO
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina, navodi izveštaj Organizacije za evropsku bezbednosti saradnju (OEBS) iz 2008.
Lokalni sudovi su osudili oko tri stotine ljudi, ali na kratkotrajne ili čak uslovne kazne (recimo, dve godine zatvora ako u sledećih pet napadne nekoga u činu zločinu nacionalno motivisane mržnje).
Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 50.000, a procesuirano je svega 400 osoba.
Prema izveštaju OEBS-a, većina tužbi je ublažena i pogrešno klasifikovan zločin - najbanalniji primer je "ometanje policijskog službenika u vršenju dužnosti" za zločin paljenja kuća i bacanja Molotovljevih koktela na policiju, a svedoci su naknadno menjali iskaze ili ih nisu ni davali. Čak i za tako u startu umanjene tužbe kazne su još više ublažavane.
IZMIŠLJEN NAPAD NA ALBANSKU DECU
Izgovor za pogrom bila je kampanja lokalnih albanskih medija prema u kojoj su meštani Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka pri čemu se jedan dečak utopio u reci.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su "preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".
Potparol UNMIK-a, Derek Čepel je demantovao da su dva dečaka stradala bežeći od Srba, i ocenio da je nasilje bilo planirano.
Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela odgovarajuću rezoluciju.
Martovski pogrom, i njegove neotklonjene posledice, glavni su razlog zbog kojeg je Srbiji uspelo da ne dopusti da samoproglašeno nezavisno Kosovo postane član UNESCO na konferenciji te organizacije u Parizu 09.11.2015. godine. Za prijem onih koji su rušili kulturno i civilizacijsko nasleđe u organizaciju koja se bavi zaštitom istog, nije bilo potreban broj glasova - samo 50 od 142 zemlje koje su glasale.
