Dolarske depozite u bankama ima tek dva odsto štediša, a ušteđevinu u evrima - šest odsto.
U ne tako davnoj prošlosti američki dolar je u Rusiji bio glavna "domaća" valuta, ali više nije tako - čak 92 odsto anketiranih ruskih građana je izjavilo da sada štedi u nacionalnoj valuti, rublji, dok dolarske depozite ima svega dva procenta štediša.
Nije puno bolja ni pozicija jednistvene valute 15 čalnica Evropske unije. Jer, svoju ušteđevinu u evrima drži tek šest odsto štediša, navodi se u analizi ruskog Centra za istraživanje raspoloženja javnog mnenja (VCIOM).
Većina eksperata, objašnjavajući razloge "potonuća" dolara i "vaskrsnuća" rublje, ukazuje da je vrednost ruske novčane jedinice u odnosu na "zelenu", tokom perioda između 2002. i 2008. godine, uvećana oko 20 odsto.
Dolar trenutno na deviznom tržištu u Moskvi vredi oko 23,5 rubalja, dok se evro razmenjuje za nešto više od 37.
Na globalnom finansijskom tržištu dogodile su se, osim toga, druge bitne promene koje nisu išle u korist dolara, pa je zbog toga, u relativno kratkom periodu, vraćeno poverenje u rublju, dok je "amerikanac" potisnut.
Dolar je, na primer, od avgusta prošle do 21. aprila ove godine oslabio oko 17 odsto u odnosu na evro. Na kraju tog perioda se spustio ispod rekordno niske granice od 1,60 za zajedničku valutu petnaestočlane "evrozone", podsetio je poznati ekonomski analitičar Aleksandar Zubanov. On ističe da su sve "sumnjivije" i procene međunarodnih finansijskih stručnjaka koji tvrde da je "donji prag pada dolara dositignut" i da će sada uslediti faza rasta vrednosti te valute.
Neki zapadni bankarski eksperti veruju da bi dolar do kraja ove godine mogao da ojača na 1,40 za evro, jer će u suprotnom SAD zbog slabosti svoje valute "imati više štete nego koristi".
Zubanov navodi, međutim, da je poverenje u procene kretanja kurseva vodećih svetskih valuta koje daju eksperti vodećih zapadnih banaka, poput Kredi svis ili Sitigrup, ozbiljno poljuljano pošto se ispostavilo da su te finansijske organizacije, uprkos pretpostavljenoj stručnosti i upućenosti, "napravile ogromne gubitke poslujući s lošim američkim hipotekarnim hartijama od vrednosti".
Ali, nisu samo mnoge zapadne banke nastradale zbog hipotekarne krize u SAD, već je to, kako tvrde neki moskovski specijalisti, uradila i Ruska centralna banka (RCB), ulažući ogromne sume u akcije poludržavnih američkih hipotekarnih banaka.
Takve kritike su dobile na snazi pošto je protekle sedmice RCB objavila da je do početka ove godine u američke akcije, poreklom s hipotekarnog tržišta, uložila oko 101 milijardu dolara, ili bezmalo petinu sadašnjih deviznih rezervi zemlje.
RCB je lani udvostručila investicije u hartije amerčkih investicionih banaka Fredi mek, Fani me i Federal houm loun, koje su najviše vezane upravo za poslove sa hipotekarnim instrumentima.
Ekonomista i poznati političar Sergej Glazjev tvrdi da je ulaganje ogromnih suma u američke hipotekarne banke, od kojih su neke ove godine spašene bankrotstva samo zahvaljujući direktnoj finansijskoj pomoći Uprave federalnih rezervi SAD, bilo štetno, jer je Rusija na taj način već izgubila sumu u vrednosti 25 do 30 milijardi dolara.
Glazjev smatra da je ulaganje u američko tržište kapitala, a naročito u hipotekarne hartije, "potpuno pogrešna finansijska operacija" i zalaže se za hitno stvaranje "rubaljske valutne zone", što bi Rusiju, u vrlo kratkom periodu, kako on veruje, učnilo još jačim i važniji globalnim ekonomskim i političkim igračem.
Uprkos oštroj kritici Glazjeva i nekih drugih opoziciono nastrojenih ekonomista, RCB i dalje najveći deo svojih deviznih rezervi, više od 50 odsto, drži u dolarima, a manje u evrima, dok je učešće britanske funte simbolično.
Drugi ekonomski stručnjaci se uopšte ne bave pitanjem da li je RCB dobro ili loše uložila više od 540 milijardi dolara, koliko sada vrede ruske devizne rezerve, već pokušavaju praktičnim savetima da ukažu građanima na koju valutu da "tipuju" i gde da kupuju akcije.
Većina ekonomista priznaje da, u postojećoj kriznoj situaciji na svetskom finansijskom tržištu, koja za sad nije previše naškodila Rusiji, nije lako dati savet kako uspešno upravljati već stečenim ili novim kapitalom.
Ruski investitori, čak i oni mali, moraju u svakom slučaju da pažljivo odmere situaciju i tek nakon toga ulože svoja sredstva, što je samo po sebi rizično. Ali, rizik je, kako naglašavaju ekonomisti, kada se novac ne obrće već drži, kao u stara, sovjetska vremena - u slamaricama.
(Tanjug)