NBS donela odluku dapoveća referentnu kamatnu stopu na 10.75 odsto. Nikad veći uticaj politike na berzu.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da će posledica pogoršanja ekonomske situacije u Srbiji biti povećanje restriktivnosti monetarne politike.
"Zbog jačanja inflatornih očekivanja, visoke bazne inflacije, fiskalne ekspanzije i porasta zarada u javnom sektoru krajem prošle godine, depresijacijskih pritisaka i pored značajnih priliva deviza iz inostranstva, Monetarni odbor je povećao referentnu kamatnu stopu sa 10 na 10,75 odsto", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare.
To je, prema njegovim rečima, prva mera kojom NBS reaguje da bi sprečila rizike da ovogodišnja bazna inflacija ostane u planiranom rasponu od tri od šest odsto, a koja ne bi trebalo da se prouzrokuje porast kamatnih stopa na bankarske kredite.
"Centralna banka će preduzimati druge mere koje utiču na obuzdavanje tražnje i inflacije u zavisnosti od ocene težine problema", rekao je Jelašić.
Prema procenama NBS, na kraju marta će inflacija biti 11,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a očekivani godišnji rast cena koje su pod kontrolom države na kraju prvog tromesečja biće 14,6 odsto.
Bazna inflacija, kako je rekao Jelašić, na kraju marta biće oko sedam odsto, ali će u četvrtom kvratalu biti vraćena u projektovani raspon od tri do šest odsto.
Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će podizanje referente stope uticati na jačanje dinara i smanjenje likvidnosti, odnosno borbu protiv inflacije.
Podizanje referentne kamate za 0,75 procentnih poena, za koje je glasao i član Ministartva finansija u Monetarnom odboru NBS je u funkciji smanjenja posledica koje mogu da izazovu političke turbulencije u Srbiji, kazao je on novinarima.
Sa stanovišta visine budžetske protrošnje, naglasio je Cvetković nije bilo potrebe za takvom merom pošto u januaru nismo imali visoku potrošinju i zabeležen je suficit budžeta od 12,7 milijardi dinara.
Prema njegovim rečima, politička kriza bi teoretski mogla da utiče na slabljenje dinara, a da li će se to desiti ili neće je u domenu špekulacija.
"Politička kriza i uopšte nesigurnost jesu jedan od faktora koji investitori uzimaju u obzir prilikom odlučivanja o ulaganju", dodao je Cvetković.
Ministar finansija je na pitanje da li će biti potpisan politički sporazum sa Evropskom unijom kazao da je teško odgovoriti šta će se dogoditi, ali je dodao da se kao optimista nada najboljem.
"Intergracije su nešto što predstavlja podstrek privredi ne samo sa stanovišta ulaska kapitala već i sa stanovišta proširenja tržišta", kazao je Cvetković.
Berza pod jakim uticajem politike
Na pitanje kako trenutna politička nestabilnost u Srbiji utiče na finansijsko tržište, guverner je rekao da svako može da zaključi da li na promene berzanskih indeksa i deviznog kursa utiče "lepo vreme ili to što neki menjač nije došao na posao".
Medjutim, cene akcija na Beogradskoj berzi počele su da padaju još na otvaranju poslovanja, i pre nego što je evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio da se odlaže potpisivanje političkog sporazuma sa Srbijom planirano za 7. februar.
Indeks najlikvidnijih srpskih akcija BELEX15 bio je već pola sata po otvaranju poslovanja u minusu 2,6 odsto da bi na kraju radnog dana ubeležio pad od 4,25 odsto. Opšti indeks BELEXline skliznuo je nešto manje, 2,69 odsto.
Promet iz 679 transakcija vredeo je 408,23 miliona dinara (pet miliona evra) i bio je za oko 80 miliona dinara (milion evra) veći nego prethodnog dana.
"Korekcija se može povezati sa neizvesnošću oko potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i sa krizom u kojoj se aktuelna Vlada nalazi", rekao je za Betu broker M&V Investmentsa Srđan Tomašević.
Spor unutar vladajuće koalicije je nastao upravo zbog toga što se deo vlade protivi potpisivanju Sporazuma i to se reflektuje na Berzu, kazao je broker M&V Investmentsa izražavajući bojazan da nastavak političke nestabilnosti može dovesti do većih posledica po srpsko tržište kapitala.
Poslovanje su, naveo je Tomašević, obeležili i strani ivestitori, koji su u ukupnoj trgovini imali udeo od čak 73 odsto.
(agencije/www.mtsmondo.com)
