Evro se na najvećoj svetskoj berzi u Londonu, "srozao" ispod važne psihološke granice od 1,40 dolara, a akcije su dodatno oslabile.
Evro se u četvrtak, na najvećoj svetskoj deviznoj berzi u Londonu, "srozao" ispod važne psihološke granice od 1,40 dolara, nakon što je nafta u Evropi pojeftinila ispod 100 dolara po barelu, dok su glavni kontinentalni indeksi akcija, podstaknuti nižim kotacijama zlata i osnovne energetske sirovine, dodatno oslabili.
Zajednička valuta 15 članica Evropske unije je tokom rane podnevne trgovine vredela 1,3936 dolara, dok je "zelena novčanica" istovremeno razmenjivana za 106,6 jena, 1,1376 švajcarskih franaka i 1,7558 za funtu sterlinga.
Berzanski analitičari ukazuju da je sve veća slabost evra, posebno prema dolaru, usledila nakon što je obelodanjena cela serija loših ekonomskih pokazatelja o stanju zdravlja privrede zone evra i cele Evropske unije.
Privredni rast u zoni evra će ove godine, prema svemu sudeći, biti niži nego u SAD i to je, za sad, uz sve niže kotacije nafte i zlata, glavni podstrek tržišnim poslenicima da obaraju zajedničku valutu "evrolenda".
Zanimljivo je, međutim, da je kurs jena, prema američkom takmacu, ove sedmice bio u usponu za više od jedan odsto, iako je japanska privreda, takođe, u velikom zastoju.
Treba, osim toga, imati u vidu da Japan ove godine ima osetan pad izvoza na ključno američko tržište pa Tokiju i zbog toga ne odgovara da se vrednost jena uvećava.
Kamatna razlika u korist SAD i trenutne tržišne okolnosti ipak sada daju prevagu dolaru, ali je verovatno da će dalje jačanje jena prema "zelenoj valuti" biti ograničeno, procenjuju eksperti na deviznoj berzi u Tokiju.
Evropsko tržište akcija je u četvrtak, posle kratkotrajnog uspona na samom početku ove sedmice, ponovo bilo depresivno, a panevropski indeks FTSEurofirst 300 je opao, kao i većina nacionalnih indikatora.
Rojters prenosi da je FTSEurofirst 300 u oslabio, u toku ove godine, 24 odsto, jer su u tom periodu snažno pojeftinile akcije banaka, kao i mnogih drugih finansijskih organizacija, industrijskih kompanija - uključujući proizvođače automobila, visokotehnoloških proizvoda i avioprevoznike.
Pad cena akcija na evropskim, ali i većini drugih globalnih berzi usledio je, inače, dobrim delom i zbog informacije da je investiciona banka "Liman braders" imala veći od očekivanog kvartalni gubitak i da će to uticati na iznos godišnjih dividendi koje bi trebalo da dobiju njeni akcionari.
(www.mtsmondo.com/Tanjug)