Trgovina između Zapadnog Balkana i EU na godišnjem nivou vredi 50 milijardi evra, a ta cifra bi do 2030. mogla biti veća ukoliko, za početak, kamioni ne budu satima čekali na granicama.... Za infrastrukturom EU kaskamo - tri decenije.
Ali za brže približavanje EU nisu potrebne samo bolje procedure na granici, recimo, usklađeni fitosanitarni uslovi već i, na kraju ali ne i najmanje važno, sprečavanje odliva mozgova, poručeno je večeras na otvaranju regionalne konferencije "Zapadni Balkan 2030 - Vizije. Želje. Realnost".
Konstatovano je i da su zemlje Zapadnog Balkana među prvima u svetu po odlivu mozgova, što potkrepljuje činjenica da je od 2000. region napustilo oko 4,4 miliona ljudi.
Predsednik Nemačko-srpske privredne komore Ronald Zeliger kaže da osim što je spoljno-trgovinska razmena Zapadnog Balkana i EU 50 milijardi evra godišnje, EU je u regionu otvorila 250. 000 novih radnih mesta i istakao da prostor za napredak i dalje postoji.
Smatra da se taj napredak može postići uklanjanjem granica, usklađivanjem fitosanitarnih, veterinarskih i drugih sertifikata među državama, kao i motivisanje mladih da ostanu u regionu.
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine Stevan Nikčević ističe da među 4,4 miliona ljudi koji su od 2000. napustili region ima mnogo obrazovanih, ali da to nije jedini problem sa kojim se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju.
Prema njegovim rečima, problem je što region nema dovoljnu razvijenu infrastrukturu, te je razvoj infrastrukture u zemljama Zapadnog Balkana oko 50 odsto manji nego u zemljama EU, dok je u Albaniji čak 70 odsto manji.
"Ako razvoj Zapadnog Balkana nastavi ovim tempom, trebaće mu 33 godine da dostigne standarde EU, u privredi, industriji, infrastrukturi", rekao je Nikčević.
Veliki potencijal za brži razvoj regiona, kaže Nikčević, treba tražiti u IT sektoru, koji je velika šansa za brži razvoj, jer je to sektor koji nedostaje stranim kompanijama koje bi zahvaljujući našim talentima otvarali poslovanje u regionu.
Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib konstatovao je da je budućnost zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, a da brzina njihovog ulaska zavisiće od rešavanja problema koji su prepoznati i istaknuti prošle godine u Strategiji za Zapadni Balkan.
Naveo je da će Nemačka nastaviti da podržava zemlje Zapadnog Balkana na njihovom evropskom putu.
"Važno je da postoji održivi napredak i da se reforme u zemljama uvode zbog samih građana, a ne da bi se zadovoljile potrebe EU", konstatovao je Šib.
Kako bi zemlje Zapadnog Balkana bile na tom tržištu konkurentnije moraju, kaže Šib, da održavaju ekonomski razvoj, ali i da spreče odliv mozgova, koji je prepoznat kao problem svih zemalja regiona.
Prema njegovim rečima, Nemačka u rešavanju tog problema pomaže podržavanjem dualnog sistema obrazovanja i otvaranjem vrata nemačkih kompanija za obuke mladih.
Šib je, takođe, istakao da države moraju raditi i na demokratiji i vladavini prava, kao i na zaštiti živote sredine.
"Iznenadio sam se kada sam video da je spoljno-trgovinska razmena između Srbije i Nemačke prošle godine bila četiri milijarde evra", rekao je Šib i istakao da je to dobra cifra, koja će u budućim godinama samo rasti, jer Srbija ima šta da ponudi Evropi.
Dvodnevnu konferenciju "Zapadni Balkan 2030" organizuju Nemačko-srpska privredna komora i Odbor nemačke privrede za istočnu Evropu - Istočnoevropska asocijacija nemačke privrede na kojoj će se govoriti o političkim, privrednim i društvenim perspektivama u zemljama Zapadnog Balkana.
