Pčele su sposobne za apstraktno razmišljanje - umeju da računaju i da prepoznaju lica, zaključak je istraživanja koje je sprovela francuska naučnica Oror Avarges-Veber sa Univerziteta nauke u Tuluzu.
Ona je uspela da dokaže da se pčele ne rukovode isključivo instinktom. Testovi, sprovedeni u prirodi, pokazali su da pčele "prilagođavaju svoje ponašanje u zavisnosti od okruženja i prethodnih iskustava".
Prve studije o pčelama objavljene su početkom XX veka. Austrijski etolog i Nobelovac Karl fon Friš prvi je odgonetnuo "jezik pčela": da bi ukazale na izvor hrane drugim jedinkama, pčele izvode suptilan ples. Fon Friš je, takođe, dokazao da pčele umeju da razlikuju boje.
Dosad se smatralo da je sposobnost povezivanja raznih elemenata svojstvena isključivo ljudima i nekim majmunima.
"Često se misli da samo veliki majmuni poseduju inteligenciju, ali to nije tačno", istakla je Avarges-Veber.
Francuska naučnica će sada pokušati da shvati kako pčele uspevaju da obave kompleksne radnje sa samo milion neurona (poređenja radi, ljudi imaju 100 milijardi neurona).
Ona namerava da dalje istražuje u nekoliko smerova, u nastojanju da otkrije da li mozak pčele ima efikasniju metodu tretiranja informacija od ljudskog mozga i da li je moguće da se jedan isti neuron koristi za obavljanje različitih funkcija.
Istraživanje Avarges-Veber o kongnitivnom funkcionisanju pčela moglo bi da pomogne i u boljem razumevanju rada ljudskog mozga, kao i da utuče na razvoj veštačke inteligencije.
Iako se njen rad, realizovan u okviru doktorske teze, neposredno ne odnosi na zaštitu ove vrste koja je sve više ugrožena, Avarges-Veber se nada da će on "skrenuti pažnju javnosti na potrebu da se pčele zaštite time pre što je reč o inteligentnim insektima".
Toksični molekuli pesticida "ne ubijaju direktno pčele, ali negativno utiču na njihov nervni sistem", objasnila je francuska naučnica.
"Njihovo pamćenje slabi, one se gube u prostoru i prestaju da razlikuju mirise", upozorila je ona.
