Na osnovu zajedničke liste nadležnih komisija Srbije i Hrvatske, nerazjašnjena je sudbina 2.030 ljudi, od čega se 1.606 vode kao nestali.
Za 424 njih se zna da su stradali u ratu u Hrvatskoj ali se ne zna gde su sahranjeni, rečeno je danas na skupu posvećenom suočavanju sa uzrocima i posledicama ratova devetesetih.
Navodeći da je nerasvetljena subina nestalih najteža posledica rata, predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da se ta tema ne sme zaobilaziti u razgovorima na relaciji Srbija-Hrvatska.
Prema njegovim rečima, tu temu treba tretirati kao civilizacijsko i humanitarno, ali i kao državano pitanje.
"Posle više od 20 godina porodice ne znaju sudbinu njihovih najmilijih. Komisije za nestale Srbije i Hrvatske treba da urade sve što je moguće kako bi se dalo što više odgovora porodicama", kaže Odalović i dodaje da to uključuje odgovore na pitanja gde su njihovi najmiliji, šta se sa njima desilo i ko je odgovoran za zločine nad njima.
"Vreme nam nije saveznik. Kako vreme odmiče, sve je manje odgovora i teže je doći do informacija", rekao je Odalović, navodeći da je odgovor na to kompleksno pitanje i za tužilaštvo.
Kako je naveo, svaka informacija koja dolazi od porodica, nevladinih organizacija i medija se proverava, a komisije Srbije i Hrvatske imaju potpisane protokole i dobro uspostavljene mehanizme saradnje.
Odalović je najavio da će na jesen biti održan sastanak o otvorenim pitanjima Srbije i Hrvatske koja pokreću i zvaničnici dve države, naglasavajući da će se morati uložiti dodatni napori da bi ta pitaja mogla da budu zatvorena.
Navodeći da je proces ekshumacije i identifikovanja izuzetno osetljiv, Odalović kaže da je do sada na teritoriji centralne Srbije urađeno 1.200 ekshumacija, od čega se više od 450 mogu dovesti u vezu sa ratovima u Hravstkoj i BiH, a ostali sa sukobima na Kosovu i Metohiji.
Odalović kaže da su među telima koja su od 1991. do 1995. godine rečnim tokom dovedena u centralnu Srbiju, identifikovano 250, a da su ostali sahranjeni kao NN.
Prema njegovim rečima, do kraja godine bi trebalo da se obradi nekoliko lokacija u Hravatskoj, kao i groblja u centralnom delu Srbije gde postoje indicije da treba tražiti nestale.
U poslednjih godinu dana, naveo je Odalović, bilo je polemike o broju nestalih, a pre destak dana nadležne komisije Srbije i Hrvatske su usaglasile listu od 1.606 nestalih i 424 čije posmrtne ostatke traže.
Navodeći da je pitanje nestalih jedno od najznačajnijih pitanja u odnosima Srbije i Hravstke, predsednik Komisije Vlade Hrvatske za zatočena i nestala lica Ivan Grujić rekao je da je pravo porodica da znaju sudbinu svojih najmilijih, a da je razjašnjavanje tog pitanja važno i sa aspekta istraživanja ratnih zločina.
Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj je do sada ekshuminarano 4.987 tela, od čega je 4.064 identifikovano, što je ukupno 81 odsto rasvetljenih sudbina.